Nešto više od godinu posle izlaska albuma "Smrt, ljubav, smrt" Consecration se vraća da zaokruži priču i istera preostale demone sa "Video sam kako umireš". Osmi studijski album grupe koju predvodi Danilo Nikodinovski dostupan je na svim digitalnim platformama, a do kraja godine i na gramofonskoj ploči u izdanju Geenger Records i Pop depresije.

Da je kraj sveta stigao jedan od dokaza je i novi album Consecration. Nikada manja pauza između albuma, a nikada više ideja, priča, snova i košmara koji su morali da budu ispričani. I muzika koja dolazi sa svih strana, žanrovski neuhvatljiva (od psihodelije i džeza, preko Flojda i britanskog folka do neoklasike i Aphex Twina), lelujava, moćna, distorzirana i teška. I Dilan Dog, naravno. "Video sam kako umireš" možda treba posmatrati kao televizijsku seriju ili film u više delova. Mercury Rev su nekoliko svojih albuma snimali na 35mm, pa neka i to bude odrednica. Neki od komentara kolega na nove pesme bili su "Buđenje je doktorat, čuje se krvav rad, Senke su remek-delo" ili "sve je tako meta".



"Video sam kako umireš je najlakši i najteži album koji sam ikada napravio. Najlakši, jer su ideje dolazile lako i kreativni deo je bio fantastičan. Snimili smo sve u 12 termina, što je verovatno rekordni rok za bilo koji bend na svetu, ali smo zato miksali pesme mesec i po dana. Šest meseci sam radio na ovom albumu svaki dan, ispostavilo se da je moralo tako, jer su to ove pesme tražile. Mislim da smo dotakli neke nove horizonte i otišli na neka mesta koja su tu na prošlom albumu bila samo u naznakama," sumira rad na albumu Nikodinovski.

Sedam pesama/epizoda, tri epa od preko 10 minuta — najduža je uvodna "Buđenje mumije" koja prelazi 16 minuta, čak pet pesama sa stihovima — najstarije reči napisane su za "Senke" 2014. godine, najnovije za "Kamion za mentalno zdravlje" — proleće 2025. Teme su ljubav, priroda, potraga za smislom, život i smrt... Teško je izdvojiti jednu pesmu kao DNK ovog albuma, ali neka to budu "Senke" — možda je ovo Danilov odlazak na Deltu Misisipija i razgovor sa Mefistom. Razlika u odnosu na ostale koji su išli na isto mesto je što on nije išao sâm, tu su i tri Aleksandre, tri anđela koji ga vode kroz sva iskušenja, dileme i strahove. Uz raskošno producirane pesme i kompleksne aranžmane, na albumu su i dve vinjete na kojima je Danilo solo — "Dogodiće se sutra" i završna "Kamion za mentalno zdravlje". Nikodinovski je autor kompletne muzike i tekstova, a pored njega kao koautorka aranžmana na dve pesme potpisana je i Aleksandra Gegović Šobajić.

Album je sniman dvanaest dana, miks je trajao duplo duže, a i ovoga puta Andrej Mladenović i Danilo su zajedno snimali, miksovali i producirali pesme. Uz standardne lokacije — "Wave studio" Igora Lončara i par beogradskih stanova, klavir u "Mumiji" sniman je na Kolarcu. Mastering je uradio Džejms Plotkin. Srce benda je nepromenjeno u odnosu na prethodni album — Danilo, Gega, Ivan Aranđelović Dejv i Aleksandar Maksimović Maksa, uz brojne goste i instrumente. Dizajn omota uradio je i ovoga puta Niko Potočnjak, a autor fotografije je Nenad Vujanović.

promo guy // 15/10/2025