Owie Pockshull su se jako dobro opisali. Stvarno su bili sonični ekstrem. Koja buka, majko mila! Na pozornici ih je bilo 10, u mraku, s pet gitara koje su škripale do granice boli. Ozbiljno sam se zabrinula za svoj sluh, bez šale. Gost gitarist je bio Niko iz Death Disco. Imali su i dva bubnjara. Jednog za setom bubnjeva, koji me podsjetio na Animala iz Muppeta, i drugog koji je, između ostalog, mlatio po loncu na kojem je bilo upozorenje ''Zabranjeno stavljanje stoja u pogon''. Owie su lijepo ukrasili i KSET raznim znakovima upozorenja. Nisam vidjela niti jedan ''Obavezno nošenje čepića za uši''. Nakon što smo jedva došli k sebi i obrisali krv s ramena, na pozornicu su se popeli The Magik Markers, duo. Basistica ih je napustila, pa smo mi vidjeli veziju gitara + bubanj. Pa sad... Koncert mi je bio pola-pola. Malo me udavilo do besvijesti, a malo mi bilo super. Čak su i dobro rasporedili te dijelove. Taman kad bih pomislila da mi je dosta i da idem malo prošetati, postalo bi dobro. A kad bi postalo predobro, opet bi udavili. I tako u krug. Gitaristica/pjevačica Elisa Ambrogio ima stvarno čudan stil sviranja gitare. Iako je izjavila da ona svira gitaru onako kako žene masturbiraju (za razliku od uobičajenog sviranja koje vuče više na muški stil), meni je izgledala kao da ju je strah da će je gitara ugristi. Svirala ju je na sve moguće načine izbjegavavši onaj ''standardni''. Držala ju je ispod pazuha, s vratom zapiknutim u pod, polegnutu, s kokošjom nogicom... You name it! Ni od nje nismo bili pošteđeni opakog škripanja koje je pratio samo bubnjar uz nerazumljivo mumljanje Elise, a tu i tamo i njega samog. Koncert me blago razočarao. Više sam očekivala od njih. A i falio mi je taj bas. Izgledali su kao da nisu baš raspoloženi i da im se totalno ne da. Svirali su u mraku ispod par reflektora i nakon kratkog seta su se pokupili s pozornice, a publika je jednako kratko zapljeskala i otišla. ''Oduševljenje'' je očito bilo obostrano.

ana // 20/12/2006

> vidi sve fotke // see all photos