Postoji nekoliko likova u ovom malom austrijskom gradiću koji svojim muzičkim ukusom a istovremeno i organizatorskim sposobnostima zaista nekad umiju da prodrmaju grad. Jedan od njih je i Marufuru Fufunjira. On jeste austrijanac ali potpuno opsednut japanskom kulturom i iz tog razloga nisam baš siguran da želi da mu uopšte pomenem njegovo pravo ime. U svakom slučaju Marufuru (Maru) je vlasnik full underground independent label-a Nocords (obavezno provjeriti web page www.nocords.net) koji u svom katalogu broji nekoliko zaista interesantnih izdanja o kojima će uskoro biti više riječi. Isto tako u narednom periodu ovaj velikan undergrounda Štajerske će nam u narednom periodu biti veoma interesantan, s obrzirom na to da nas uskoro očekuje Interpenetration Festival o kome će uskoro biti više detalja.

Naime, baš u okviru gorepomenutog festivala Maru, kao najavu za isti, nam podaruje jedan zaista fantastičan koncert sa velikim imenima današnjeg noise-a. Tada su se, pred sramotno malobrojnom publikom (upad free!!!), predstavili Analog Suicide, Franz Fjödor i Sten Ove Toft. Iskreno nisam znao ko su pomenuti likovi, informisao sam se tek neposredno prije ovog nastupa tako da neću pisati ko je ko pojedinačno.

Analog Suicide je otvorio koncert muzički prateći film japanskog autora Tetsu-a. Ponudio nam je brutalan noise u stilu Merzbow a film je u tom smislu bio još brutalniji, na pravi japanski harikiri način. Ne znam baš tačno o kom se filmu radi međutim ovo crno - bijelo ostvarenje obiluje brutalnim scenama raspadanja ljudskog lica i sličnih poprilično šizofrenih stvari! Koristeći pretežno white noise kao svoje glavno oružje i sredstvo izražavanja, Analog Suicide je pokazao svoje majstorstvo u stvaranju buke tako da je muzičke strane jako dobro ispoštovao brutalnost filma stvarajući zaista impresivno brutalan ugođaj! Franz Fjödor nam se sa druge strane predstavio u drugačijem svjetlu. Koristeći se semplovima i sa ponešto elektronike kao i nekoliko malih perkusija ponudio nam je dinamični drone - ambient, ako to može tako da se nazove. Jednostavan, nepretenciozan i jednolični (nikako dosadan!) ambient sveden je na samo nekoliko layer-a koji su u kombinaciji stvorili gotovo simfoničan prizvuk.

Kraj je naravno najglasniji. Šveđanin Sten Ove Toft je u najboljoj tradiciji donio duh Zbigniew-a Karkowskog u Graz, koji je ovde već nekoliko puta pravio zvučni haos. Zaista, ultra duboke frekvencije u kombinaciji sa dinamikom su pokretale sve moguće atome u organizmu a najviše one u stomaku. Tako da vam je vjerovatno jasno o čemu se radilo. Isto tako minimalno ali zaista fizički brutalno za organizam. To je tačno ona muzika od koje se gubi sluh a da pritom toga niste svjesni. Sve ovo ne znači da je Sven loš nego upravo suprotno! Ako je Franz Fjödor imao uspavljujuće tendencije onda nas je Ove Toft ostavio budne do jutra. Mene barem. Samo da spomenem da se za muziku ove večeri pobrinuo DJ Slobodan Milošević! Kratak komentar: what the fuck?

O Maru-u i njegovim aktivnostima uskoro još detalja…a do tada obavezno trk na www.nocods.net.

Bliži se Interpenetration…

putnik // 25/11/2008