home > interwju > Dejan Stanisavljević (grupa Beograd): 'možete nas očekivati uživo 2013. godine u Zagrebu!'

kontakt | search |

Dejan Stanisavljević (grupa Beograd): 'možete nas očekivati uživo 2013. godine u Zagrebu!'

Raspoloženi frontmen prvog elektronskog ex-Yu benda govori o reunionu nakon 30 godina, otkriva povijesne detalje vezane za bend, sadašnjem životu, planovima. Naširoko i nadugačko.

Grupa Beograd je bio prvi synth-pop bend u bivšoj državi, radio je kratko početkom 80-ih, ostavio duboki trag sa samo dva izdanja, singlom "TV" i albumom "Remek depo" (oba 1982), te se godinu dana kasnije rasturio. Svojim zvukom i stilom bili su recentni odjek tadašnjeg svjetskog trenda, često su nailazili na kritičarska spočitavanja, ali su pokrenuli cijelu bujicu elektronskih izvođača od kojih je rijetko koji uspio dosegnuti njihov visoki kreativni standard.
[ 1982 - grupa beograd - dejan prvi odozgo ]

1982 - grupa beograd - dejan prvi odozgo

Trideset godina kasnije ponovno su se okupili u krnjoj postavi, održali jedan koncert na brodiću na Savi u Beogradu, te premda sam bio spriječen otići na koncert, uspio sam kontaktirati s frontmenom Dejanom Stanisavljevićem koji mi je dao uistinu opsežan interview.

Ajd nam odmah iz prve ruke ukratko referiraj kako je prošao povratnički koncert Beograda 9.09.2012. na brodiću na Savi pored Brankovog mosta. Čuo sam tek nekoliko komentara i svi su bili drugačiji...

Nama je bilo SUPER. Svi smo se dobro osećali, nije bilo nikakvih kardinalnih zajeba u svirci što znači da je sa naše strane izašlo ono što smo planirali. Zvuk na brodiću je bio loš jer je ozvučenje slabo i ljudi su upili zvuk. Kod šanka kažu da se glasovi i matrica nisu najbolje čuli. U potpalublju drugačija situacija, kažu čulo se sve ali nisu nas videli.
Ono što su primetili i oni kojima se svidelo i onima kojima verovatno ne (očekujući čistu elektroniku) je da je band vrlo energičan i iskren u nastupu.
Verujem da onima kojima se nije dopao koncert to uglavnom zbog drugačijeg zvuka od onog što su očekivali. Beograd sad ima živi bubanj i gitaru pa zvuči drugačije.
Ja se zezam da sad sviramo Electro Punky Dub Funky. Eto, ... izmislio sam novi pravac :)
Imaš neke video zapise ovde .... (ali idu bolji uskoro koje ću ja da editujem)
[ 2012 - grupa beograd - reunion ]

2012 - grupa beograd - reunion


Po onome što se može vidjeti na snimcima stavljenim na youtube iznenađujuće je žestoko. Skoro pa punk. Reci, da li ste se vi kao Beograd ikad smatrali punk bendom?

Hehehe, baš sam objasnio kako zvučimo bez da sam očekivao ovo pitanje. Da, ... definitivno zvučimo kao neki "head banging" band ponekad.
Haaa, ... Beograd su zapravo smatrali za šminkerski bend kad smo nastali. Obzirom da nije bilo na koncertima ničeg osim synthova, mashine i trake i da smo dosta polagali na izgled i makeup itd .... odma smo bili okarakterisani tako iako po meni vrlo nepravedno. Takođe ne smatram da smo bili pop band. Većina tekstova je vrlo angažovana. Ja sam lično poštovao punk u 80-im ali mi je new wave zadovoljavao kriterijum za lepim i skladnim. Punk mi je davao neku drugačiju vrstu slobode sa kojom nisam tada imao potrebu mnogo da se identifikujem. Donekle samo.



Vaš prvi i jedini singl "TV/ Sanjaš li u boji?" objavljen je u proljeće 1982. za Jugoton. Tek sam nedavno saznao da je prvu synth skladbu u jugoslovenskom popu napravio Oliver Mandić, bila je poleđina singla "Ljuljaj me nežno", objavljen za PGP RTB, radi se o eksperimentalnom instrumentalu "Šuma". Vauuuu, nikad ne bih rekao, a imam ga 30 i kusur godina, poslušao sam ga i pao na guzicu... No, "TV" je definitivno bio prvi pravi synth-pop hit. Kako je došlo do toga da vam singl objavi Jugoton? I šta točno definira pojam synth-pop? Sintesajzer ili ritam-mašina?

Evo ovako, ..... ja mislim da je singl izašao 81. (možda grešim). U svakom slučaju skoro sam siguran da je izašao pre Oliverovog singla obzirom da je Saša Habić bio umešan u obe stvari. Ko zna, .... možda mi popušta buffer sa godinama, heheh :) Možda mi i RAM nedostaje a sigurno još radim na 32bit-a, blahahahaha :)

Jugoton je objavio naš singl jer je PGP nešto dramio i ludovao oko toga pa je Ljuba lepo otišao kod Škarice u Zagreb i završio posao za jedno popodne. Kasnije je album izdao PGP jer smo ga već snimili u njihovom studiju bez da su znali, heheh. Habić nas je švercovao noću posle narodnjaka pa smo tako ceo album snimili u kasnim noćnim i ranjim jutarnjim satima. Posle nas je poveo u PGP da potpišemo ugovor. To je bilo smešno jer su nas pitali šta smo mislili pesmama "Mrak", "Kontrolori", "Opasne Igre"..., a mi se pravili naivni :)
[ 1982 - singl

1982 - singl "tv"

Ne znam šta je synth pop ali synth zvuk sasvim sigurno u 80-m je definisala ritam mashina. Mogao je bend da ima synth kao Stranglers na primer i da bude čak vrlo interesantan a da se i dalje ne kapira kao synth bend. "Synth" muzika onog doba je u mnogome nastajala na sequencerima i ritam mašinama. Dakle to je definisalo synth muziku pa valjda i synth pop.

Ja nikako Beograd ne vidim kao synth pop muziku. Može synth, ... ali ono "pop" po meni ne paše uz muziku Beograda. Ni jedna numera zapravo nema pop momenat. Možda je poneka kao "Opasne igre" ili "Kontrolori" postala POPularna, ali nisu bile pop numere.

Nikad nisam potpuno shvatio stihove 'tvoja kutija je prazna, bolje da je nikad nije ni bilo'. Tada su mi se činili futuristički kada ste nastupili na TV emisiji "Hit meseca". U školi smo počeli učiti osnove informatike i kibernetike na kompjuteru koji je koristio bejzik snimljen na audio kasete i profesor nam je pričao o terminima 'box' i 'my documents'. Ja sam te stihove povezivao s nečime sličnim, otprilike impresijom nalik na Kraftwerk "Computer love" kada Ralf, Florian i ekipa 'trebaju randevu sa data-bet'... Daj mi konačno otkrij o čemu se točno radi? Meni se oduvijek "TV" činila kao revoltirana ljubavna pjesma, a ti si mi se činio kao daleki, umišljeni umjetnik koji je 100 godina ispred Jugoslavije...

Ajoooojj, ... e pa hvala na tome kako si me doživeo.
Hehe, tada su svi pomalo u video spotovima imali taj "otuđen" momenat. Svi su pravili neka face i potencirali otuđenost :)

Donekle si u pravu da "TV" može da se protumači kao revoltirana ljubavna pesma, ali prema čemu? Prema TV kutiji i medijima koji su već tada najavljivali da će nas u budućnosti bombardovati do iznemoglosti i zaglupljenja.
Vidi gde smo danas, ...... ZATUKLI SU NAS, a sve i da smo svesni toga i dalje držimo televizor upaljen jer smo navikli. Ako mislimo da smo izbegli TV ekran pa ga ne palimo skoro sam siguran da onda pale makar kompjuterski ekran kao da je to nešto drugačije. OK donekle i jeste.

Za mene je ekran love and hate relationship. TV gledam više kao spoj slika koje niti pokušavam da kapiram niti zapamtim. Više gledam skup slika koje promiču da me odvoji od nekog drugog toka misli koji imam u glavi. TV gledam kao što bi meditant ponavljao mantru svaki put kad ukapira da mu je fokus na njegovim vlastitim mislima vrati se na mantru, a ja na šarene slike koje ne povezujem, hehehe. Tako ja koristim TV kao neku šarenu blesavu mantru koja mi pomaže da se rešim misli.

Sjećam se da si tada imao frizuru nalik na Phil Oakeya, frontmena The Human League i da si bio maksimalno dotjeran po standardima new-romantics trenda. Tražio sam taj video snimak po internetu, ali ga nisam našao. Može li se uopće naći?

Danas imam dreadove koji su s jedne strane duži pa liči na tu frizuru i danas, hehehehe.
Taj video se ne može naći jer to niko nije sačuvao. U to doba retko ko je imao video, a veći je snimala preko traka mnogo puta. Nikad mi niko nije prijavio da ima video, a da moja majka nije sacuvala LP "Remek Depo", ... ne bi ni to imao. Ja ne skupljam svoje stvari i rukotvorine.

Poleđina singla je bila razigrana "Sanjaš li u boji?". Sjećam se da kritika u Džuboksu nije baš bila dobronamjerna. Recenzent je napisao 'Beograd voli Ultravox', ali ja te dvije pjesme nikako nisam mogao povezati niti s Midge Ureom, albumima "Vienna" i "Rage In Eden", a još manje sa periodom kada je bio John Foxx. Meni je to puno više nalikovalo na Kraftwerk i The Human League. Kakve su vaše reakcije bile na kritiku i šta je Beograd tada volio?

"Sanjaš li u boji?" je nastalo kao moja reakcija na pesmu "Do you Dream In Color?" od Bill Nelsona nekadašnja grupa Be-Bop Deluxe. Jako dobar album na kome je ta numera. Ja nisam numeru ni prepevao niti išta slično. Ni tekst ni muzika nema veze sa tom numerom osim naziva. Tačno je odgovaralo nečemu što sam tada hteo da kažem.
Ja sam tada slušao svašta, a od elektronike najviše Kraftwerk, Foxx-a, Gary Numan-a, stari Human League i OMD. U isto vreme sam trošio jako Holger Czukay-a, Residents, Snake Finger-a, Devo, The Tubes, Scritti Politti, Thomas Dolby-a… Oduvek sam slušao Van Der Graaf Generator, Curved Air, Gentle Giant, Fripp-a, Eno-a, ... dosta klasične muzike, najviše Malera, Vivaldija, Mozarta i Betovena. Tada sam dosta slušao i afričke zvukove, a naročito muziku iz Senegala i Egipta. Eto u kratkim crtama :)

Jel imaš osjećaj da vas je kritika 'oprala' kao šmekere, futuriste, nove romantičare i elektroničare? Sjećam se da su isto tako puno toga ružnog pisali i o Classix Nouveaux (a i o Japan), a ruku na srce, to su bili jako pristojni, kulturni i dotjerani bendovi s fenomenalnim pjevačem, ćelavim Sal Solom i karizmatičnim Sylvianom. Mi smo i Classix i Japan i Beograd kao djeca doživljavali sa strahopoštovanjem, a čitali smo bedastoće nekakvih kritičara koji su pokušavali poniziti naš ukus i bendove koje smo voljeli. Takvo nešto se ne zaboravlja, pička im materina seljačka... (ovo ću izbaciti ako ti se ne sviđa, ali kritika me razjebala tih godina da sam ih sve htio poubijati, hahaha)...

Ne moraš izbaciti, ostavljam tebi na volju iako sam tjekom godina naučio da je protiv šabanizma najbolje se boriti inspiracijom a ne direktnom konfrontacijom, ..... ruku na srce mislim isto kao i ti...

Mene kritika uopšte nije interesovala. Nekad bi mi Ljuba dotrčao sa pričom da su nas tu i tamo pljucnuli, ali meni to nije mnogo smetalo. Sećam se samo da me je zabolelo da je neki dasa iz Džuboksa (ne sećam se imena više) napisao članak o "Remek Depo" ploči koji je nazvao "Sanjaš li šustikle" ('šustikla' - heklani tabletić, opaska Horvija). Ono što je najcrnje, taj sam lik je bio teška seljačina kolko se sećam, a zabolelo ga je što se mi zovemo Beograd. Kod Ljube u kući je ugledao šustiklu na stolu koju je njegova mama volela da stavlja. Dakle ta šustikla nas je zatukla jer je samo tražio nešto da bi imao da opravda stav koji je već bio davno formiran o nama.
Ni danas nije ništa drugačije, ja mislim. Nekad muzički kritičari i ne preslušaju ceo album pa pišu svašta.
To da smo mi bili šminka nema nikakve veze, a sa šustiklama i nekim primitivizmom tek nismo imali nikakve veze. Aman zaman, .... moji roditelji su slušali Billie Holiday i to je prva muzika koja mi je bila u ušima, a u isto vreme me je zabavljao i Arsen Dedić. Kakav primitivizam, kakva šminka, problem je što naša kritika uvek mora negde da te smesti samo da ništa nigde ne strči.
[ 1983 -

1983 - "remek depo"

Jedini album "Remek depo" je objavljen početkom 1983. za PGP RTB. Tu ploču i dalje ljubomorno čuvam kao svetinju, a moram ti priznati, bila je jedna od prvih vinilki koje sam digitalizirao za vlastitu upotrebu kad sam pred desetak godina ovladao radom na kompjuterskim programima za snimanje analognog zvuka. Evo, prošlo je gotovo 30 godina od albuma, "Opasne igre" su prerasle u kultni evergreen, himnu generacije... Kako ti danas s ovako velikim vremenskim odmakom gledaš na tu ploču?

Moram da te popravim. Ploča je izašla 1982. iako na mnogim mestima piše 83.
Da je ploča dobra i da je mogla da ostavi neki uticaj, ukapirao sam tek nekih 15-20 godina kasnije. Da je ploča stvarno dobra i da su numere vrlo univerzalne potvrđuje i ovaj naš reunion koncert. Sve numere i dan danas imaju aktuelnu temu i sve što sam tada rekao stoji i danas, a i ja stojim danas 100% iza svega što sam rekao pre 30 godina. Numere su svirane na koncertu sa živim bubnjem i gitarom i danas zvuče kao punk, bar nekoliko od njih. Elem, .... ne volim mnogo dobro da govorim o sebi, ali mislim da je ova ploča bila odlična, šteta što to nisam ukapirao kad se dešavalo. Meni se tada nije dopala produkcija mog glasa, a nekome sam morao da verujem. Habić mi je bio kao tata :)

Mene je potpuno zbunila ona zelena etiketa na poleđini omota na kojoj piše 'ovu ploču treba slušati pri srednjem nivou zvučnog pritiska od 106 DbA'. Što to točno znači?

Znači da treba da je odvališ do pointa da ne distorzira, ali da je glasno kolko tvoj sistem može da podnese, heheheh :) Zapravo znači da je to neki najoptimalniji nivo slušanja. Slično onome što smo imali u studio RTB 5 dok smo pravili ploču.



'Žena bez lica sedi u kući, ona živi bez napora, stalno jede, goji se/ Majke šalju decu na more, majke šalju decu na probe, majke šalju decu na groblje...'. Bio je to veličanstveni kontekst sjajne pjesme. Kako je došlo do tih stihova i cijele pjesme "Opasne igre"?

Znaš onu staru izreku, ..... 'put do pakla je popločan najboljim namerama'.
E, o tome se zapravo radi. Kao klinci mnogo smo usmereni od strane roditelja i prilično nam je mali stepen slobode da postanemo mnogo drugačiji od njih. Oni nas vole, maze, paze, čine najbolje što znaju, štite nas, obrazuju, šalju na more, kupuju nam stvari, daju nam neki stepen slobode, ali ............... u suštini smo robovi našeg respekta prema ljudima koji su nas odgojili.
Nekada ta preterana briga dovodi do bunta i ponekad nepoželjnog ishoda u odrastanju.
[ 2012 - dejan stanisavljević ]

2012 - dejan stanisavljević

Mene moji roditelji nisu mnogo "stezali" ali sam ipak osećao da idem protiv onoga što bi oni želeli za mene. Ja sam studirao arhitekturu dok sam svirao u grupi Beograd i stalno su mi govorili: "samo ti sviraj sine ali završi fakultet jer ovo je sve nesigurno". Jebeš slobodu kad ti neko uliva strah od života podsvesno.
Tako je i bilo, ..... ja sam danas diplomirani arhitekta i neki poluprofesionalni muzičar.
Tek sada mnogo godina nakon smrti mojih roditelja osećam neku pravu slobodu da se bavim onim što zapravo želim. Imam sreće da nisam zaboravio šta je to jer eto sad imam 52 godine, puno vremena, neku vrstu polupenzije i ne zavisim od uspeha moje muzike koju ću ubuduće sve više praviti. Ja mislim da je to zdrava osnova za dalji život :)
Nažalost mnogi ljudi oko mene su otišli pogrešnim pravcem u svom buntu prema slobodnom i neopterećenom životu. Takođe znam i ljude koji u svojim zrelim godinama "zaziru" od roditelja koji im nevidljivim strunama i dalje na neki način vode život.

Zanima me je li bilo nekog ecstasy filma u pjesmi "Ulice su noćas..." jer u njoj spominješ 'ulice su noćas opskurne, crni ljudi šetaju, džukele, pacovi njuškaju šahtove, manijaci vrebaju iz kapije…'. Strahovito me podsjećalo na stihove Marc Almonda i Soft Cell, pa i Suicide, Gang Of Four, Magazine, Simple Minds, XTC i The Pop Group. Da li je Beograd kao grad tada uistinu bio takav? Meni se po vašoj pjesmi činio strašno mračan i opasan grad, pazi, bio sam klinac kao i svi drugi, srednjoškolac koji je samo posjetio Kuću cvijeća i odar druga Tita...

Opet situacija da ispravim jednu grešku. Ovog puta ne tvoju nego grešku koja je na ploči nastala jer je Habić zajebo stvar. "Ulice su noćas..." je jedina numera za koju ja nisam napisao tekst. Tekst je napisao moj drugar Milutin Petrović koji je kasnije bio u grupi Heroji ("Dođi kod Kize" je bio hit). On je kasnije bio reditelj na Studiu B, a danas nastupa solo sa gitarom po raznim klubovima Beograda. Genijalan lik i dobar drugar. Nažalost na ploči je ispala greška

U pjesmi "Ko si" zabilježio si čari, barem ja tako mislim, slobodno me demantiraj, onog velikog hira new-romantics mode kada su se i dečki i djevojke oblačili u iznimno upečatljivu odjeću, te su se nosile frizure 'talijanke'. Tada nije bilo lako izaći među ljude poput manekena s 'catwalk-a', bio je tu strah od ulice i komentara na image i vanjštinu, no ipak si u pjesmi dao do znanja da i tebe zanima tko stoji iza sveg tog glamura. Čini mi se da si se pomalo podsmjehivao svemu tome mada si bio dio trenda...

Nisam se podsmevao ali sam malo ispitivao šta spoljni izgled znači i koliko može da se održi doživljena slika o nekome kad stupiš u malo bliži kontakt. Meni obično treba vrlo kratko vreme da provalim da li je neko iskren u svom image-u ili samo prati trend. Izgled zapravo nije mnogo važan već nečiji "presence" , ... izvini nemam baš dobru našu reč. Moglo bi se reći karizma, ali to nije baš 100% ono što mislim. To ne dolazi od izgleda iako neobičan izgled obično prati nekoga ko ima taj "presence". Ko što kažeš u 80-im su se svi dosta furali na neki fazon, a tu je bilo svega i svačega od originalnosti do trivijalnosti. Ova pesma je donekle i preispitivanje mog vlastitog izgleda i onog što iza toga stoji. Takođe se generalno radi o iskrenosti koju ljudi ili imaju ili nemaju u nastupu sa drugim ljudima. Neko se folira i to mu je jako potrebno, a neko je u tome skromniji a može da bude vrlo, vrlo interesantan.

Također i pjesma "Modni kroj" mi je oduvijek zvučala u tom maniru, kao ironija socijalističkom srednjem sloju koji je tada postojao, a danas ga više nema na ovim ex-Yu prostorima. Međutim, ako se stvar prebaci u percepciju današnjice, čini mi se da jasno oslikava stvarnost imagea mnogih poznatih dama Srbije, Hrvatske i spomenute ex-Yu. Kako ti vidiš tu pjesmu danas?

Ta pesma je direktno bila najava današnjih sponzoruša i onih "dama" o kojima pričaš. U to vreme je lagano šabanizam počinjao da postaje mainstream i lagano je postajalo važno imati statusne simbole. Sećam se za mene je pojava Turbo Folka i sveopšteg šabanizma započela pesmom Lepe Brene "Čačak, Čačak šumadinski rock 'n roll" ..... oh živote progutaj me, mislio sam tada. To je tek bilo u povoju, danas ne smem ni da gledam šta se dešava. Kad mi ponekad nešto "sevne" od toga preko FB jer ljudi postavljaju iz zezanja, prosto ne mogu da verujem šta gledam, a imaju po par miliona hitova na YT.
Vizionar sam ja bio na mnogo načina, a i danas sam, heheh :)
[ 2012 - dejan stanisavljević ]

2012 - dejan stanisavljević

Pjesma "Mrak" mi je oduvijek djelovala kao stanovita inteligentna opozicija Udbi. Ili se varam? Ono, 'mi idemo kroz mrak, kročimo kroz mrak, mi se ne bojimo mraka, mi smo jači od svih/ mi idemo i gubi nam se trag, bežimo iz stvarnosti u mrak'... Mrak je u komunizmu pojeo mnogo intelektualaca i puno umjetnika. Da li ste vi kao bend imali problema zbog ovakvih tekstova?

Bravo, baš tako. Smešan je podatak da smo ploču snimili bez ikakvog ugovora sa PGP. Saša Habić nas je švercovao u Petici (studio 5 RTB), pa kad je ploča bila gotova išli smo da potpišemo ugovor. Pri potpisivanju ugovora je bila i mala interogacija od strane Đorđa Debača i Stanka Terzića koji su hteli da im objasnim o čemu su pesme "Kontrolori", "Mrak", "Opasne Igre", "Beg" ....... Blahahah i posle neko kaže da smo bili pop band. Ma nema veze, .... kako da budeš pop kad te Udba ispituje, hehehe :)
Za "Mrak" sam rekao da je pesma o onim restrikcijama električne struje pa da nam niko ništa ne može jer nema veze, možemo mi i bez struje, blahaahahah... Naravno majmuni su progutali priču. Za "Kontrolore" sam im rekao da je o Kronenbergovom filmu "Scanners" koji je kod nas preveden kao "Kontrolori" :)

Ja imam strahoviti dojam otkako sam kupio ploču "Remek depo" u proljeće 1983. (zajedno s Bowievim "Let's dance") da je konceptualan album kojeg kritika nije shvatila. Evo, pričamo o njoj nakon skoro 30 godina... Spoken-word ambijentalka "Soba" jasno kaže 'u mojoj sobi ima 4 zida, u mojoj sobi više nema zidova, još uvek sam u njoj, mogu da vidim kao na dlanu... mogu da taknem zrak... mogu da vidim put'... Svaki put kad je slušam, otvara strahovite percepcije, a prije sam kao klinac mislio da je bezvezna jer ništa nisam shvaćao. Da li je to bio vaš izlaz, 'prozor u svijet', eksperiment, ispušni ventil? Zatvoriti se u sobu i maštati? Ona dionica na trubi je fenomenalna još i dan danas... Ustvari i neznam tko je to odsvirao, ali je bravurozno učinjeno.

"Soba" ...... moje prvo iskustvo sa LSD-em. Stjepko Gut je svirao onu ludu trubu u jednom ludom sessionu...

"Beg" je također bio hit, sjajna elegija u kojoj si rekao 'otići ću iz ovog grada, napustiti ovu planetu, nestati iz ovog sistema... zvuk žileta, bič i pucanj čujem, a kad dođem sebi, u autu sam i vrištim'. I otišao si jako daleko od nas, u Kanadu. Kada? A ne moram pitati zašto...

"Beg" nije bio direktno želja da zbrišem iz Juge već od svih rutina koje čine jedan život, a ja sam poćeo da osećam rutine u svome. Kasnije sam naravno osetio potrebu da zbrišem iz bivše Juge (prvo 91 kad je krenulo sranje na godinu dana, ...pa sam se vratio i uradio vizu za Kanadu, zbrisao 94. finalno) jer sam uleteo u rutinu navikavanja na sranje koje se tamo dešavalo, a nisam imao iluzija da nešto mogu da promenim. Malo sam sebično zbrisao i nije mi žao. Nisam deljao taj glupi fakultet za džaba. Na njega sam dobio poene da odem u Kanadu i danas imam dupli pasoš koji je zapravo moja "penzija".

Imaš porodicu, ženu, decu? Čime se baviš, kako zarađuješ kruh u Kanadi? Pretpostavljam da ti je puno bolji život nego u Beogradu...

Oženjen sam predivnom damom Dubrovčankom, a ne moram da ti posebno pričam kakve dame tamo rastu :). Ona je starija od mene i nemamo zajedničku decu, ali ona ima dve odrasle čerke tako da imam i unuku od 9 godina :). Sa prvom ženom nisam imao dece pa nemam svoju biološku decu. Sania i ja smo se upoznali u Kanadi, bajkovita priča, ali ne za ovaj intervju, .... eto nas zajedno već 18 godina srećno u braku :)
U Kanadi sam dugo radio za Electronic Arts kao 3D animator i čak na kraju bio i Technical Art Director. Ako otkucaš moje ime u Google-u videćeš puno referenci za EA.
Trenutno nisam nigde zvanično zaposlen i radim sa nekim drugarom technical support za njegov software koji prodajemo po Severnoj Americi. Mala firma ali imam 24/7 za sebe. Sada sam u nekoj "polu penziji" da tako kažem. Iz zadovoljstva radim neke 3D animacije. .... evo ti link za nešto što još nisam završio i ne znam kad ću.

Na soundcloud profilu si izbacio i jedno 6-7 novih autorskih kompozicija. Čitam i slušam da si se ubacio u dubstep. Još ti neću otkriti svoje mišljenje, no prvo mi ti daj svoju percepciju ovog relativno friškog stila u kome radiš...

Jedino što me zbilja uzbuđuje u muzici u poslednje vreme je DubStep. Nisam baš siguran da mi se dopada kuda današnji DubStep ide, ali to nema veze. Nekako je ovaj stil sabrao mnogo drugih stilova koje ja volim. Takođe mislim da je to jedina muzika danas koja originalno i interesantno upotrebljava zvuk synthesizera.
Obzirom da je ponekad ovaj zvuk naporan proći će još malo vremena, ali mislim da je DubStep već počeo malo da se uvlači u mainstream. Ne radujem se tom danu ali mislim da dolazi. Moje DubStep numere nisu tipične numere tog žanra i ne prate mnogo standardnu formu. Doduše, .... uskoro ću da bacim jednu numeru koja možda malo više zvuči kao ono što se danas zove DubStepom. Ako je Skrillex DubStep današnjice onda mi je malo muka od toga. Volim ja njegove "testere" i wobbling ali me očajno nervira kad pokušava da bude muzikalan pa pravi one "cheesy rave" teme. Očigledno se masa pali na sir u njegovoj muzici, a manje na testere, a ja obratno.
Inače DubStep slušam od 2006., a sa tim zvukom se zezam nekih godinu dana, možda malo više.

Otkriti ću publici ono što si mi ranije spomenuo - da ćeš se na nekih godinu dana vratiti u Beograd i možda napraviti koncert u Zagrebu, to bi bilo fenomenalno. Da li bi se tom prilikom mogao očekivati i novi album Beograda? Uopće, da li imaš potrebu pisati i stvarati nove pjesme za bend koji je 'nekad bio nešto'? Meni je Beograd značio mnogo i ja bih volio konačno čuti nešto novo, ako je ikako moguće. Sjećam se svih onih kopija vašeg benda poput D'Boys, Lakih pingvina, Denis & Denis, Hladne braće (hahaha), Hajmo, opsa, to je bilo presmiješno... Ajde, de, Denis & Denis su imali jako dobre pjesme i D'Boys donekle, ali ovo ostalo je bilo stravično izokrenuto u ljigavi pop, želudac mi se okretao naopačke pogotovo kad je došao Merlin i Hari Mata Hari...

Đe me nađe ..... Hari Mata Hari, nedostaje mi pljuvačke. Njih ipak ne možeš da računaš sa onom gomilom što si pomenuo pre njih. Hari je bio bosanska varijanta novog talasa.
Iz tog vremena meni su super bili Gari Garincha i numera "Nikad, nikad, ... nikad više mila" .... hehehe, to je bilo dobro urbano zezanje na temu primitivne sredine. I muzika je bila OK. Na stranu to, ..... šta će biti sa Beogradom????

Moja želja je i radim na tome da dođem 2013. u Beograd na najmanje godinu dana. Duži planovi su da šetam malo tamo-amo između Vankuvera, Beograda i ako bude kako treba Montego Bay-a na Jamajci. Nova ploča grupe Beograd je u povoju. Počinjem da razmišljam o tome da nova ploča grupe Beograd bude zapravo kolaž moje saradnje sa raznim muzičarima i bendovima iz bivse Yu, a bome i iz sveta pošto sam radio i sa Nemcima, Škotima, Englezima itd ..... Ako bude dovoljno zajedničkih imenitelja u tom materijalu možda tako i "izađe ploča". Ko što znaš, iz mene izlazi i neki DubStep manir koji ne bi baš da mešam sa konceptom Beograda.
Mislim da će biti dosta materijala koji sam i ja potpuno sam uradio, a ono što bi bilo najbolje je da zajedno sa sadašnjim članovima Beograda uradim nekoliko numera zajedno. Ziggy je i dalje sa Dža ili Bu, ali će imati vremena i za mene. Sana i bubnjar Miroslav su i dalje Xanax, a izgleda da i ja postajem član Xanaxa ako se stvorim u BG ovog proleća.
U svakom slučaju Zagreb može da očekuje da vidi "Beograd" u 2013., te da očekuje i neke nove numere. Ne verujem da ćemo izdavati CD jer ja u taj medij više ne verujem. Radje bi fokusirao energiju na pravljenje numera i WEB promociju nego jurcanje po izdavačima. CD-e ionako jako malo ljudi kupuje. Dakle radio, TV spotovi, koncerti .....
Možda opet odštampamo vinil u nekom manjem tiražu. WEB i vinil tako nekako.

/strong>Za kraj ti ostavljam rubriku reci što god želiš...

Uh, ..... nemam više šta da ti kažem, ispitao si me temeljno, a ja sam se trudio da odgovorim kako valja. Ostaćemo u vezi pa ćeš dalju priču da pratiš u Real Time-u.
Meanwhile feel free da ljudima proslediš i ovaj link.

To je muzika koja je nastala u poslednjih 15ak godina kao dva odvojena projekta. Nat King KOng projekat ima malo više manir Beograda iako videćeš, .... drugačije je, ali je ipak moje. Prepoznaćeš teme melodije i sličnu dušu.
Vyzanthronic je projekat sa mojim drugarom Miškom koji je u BG. Distortion Headfunk je nastao za vreme NATO bombardovanja Beograda. On se zabio u studio kao u bunker, a ja u Vankuveru u svoj pa preko interneta.
Eto , .... a sad dosta bole me mali prstići od kucanja :)

Veliko i puno hvala na ovom iscrpnom interviewu. Od srca. Horvi.

Od srca i odgovori, .... hvala na interesovanju. D.

horvi // 30/11/2012

Share    

> interwju [last wanz]

cover: BRANIMIR ŽIVKOVIĆ - MALI (For Pleasure): 'fascinira me kakve gluposti prevladavaju u medijima i informacijskom prostoru'

BRANIMIR ŽIVKOVIĆ - MALI (For Pleasure): 'fascinira me kakve gluposti prevladavaju u medijima i informacijskom prostoru'

| 23/09/2020 | horvi |

>> opširnije


cover: Katarina Poklepović (So Beast): Mi živimo od mjuze, ne bojimo se corone!

Katarina Poklepović (So Beast): Mi živimo od mjuze, ne bojimo se corone!

| 29/03/2020 | horvi |

>> opširnije


cover: Intervju: Dragan Sudarević (Proces)

Intervju: Dragan Sudarević (Proces)

| 27/02/2020 | ujak stanley |

>> opširnije


cover: Intervju: Borna Kekić Milas.

Intervju: Borna Kekić Milas.

| 26/10/2019 | terapija |

>> opširnije


cover: Intervju: Gretta & Lili Gee

Intervju: Gretta & Lili Gee

| 26/09/2019 | promo guy |

>> opširnije



well hosted by plus.hr | web by plastikfantastik*