Otkačeni i prijatni momci ovog moćnog benda iz zapadnog Zagreba i Zaprešića za kojeg će te se iznenaditi s njihovim novim, trećim singlom po redu "Mama care", ugostili su me u stanu frontmena Vili Gopca i njegove djevojke u Gajnicama. Pijuckali smo pivo i gemište, te spontano razgovarali bez ikakvog unaprijed zacrtanog sinopsisa. Kao bend postoje od 2014. s nekoliko promjena postave i do sada imaju dva realizirana singla "Chuzuki" (2020) i "Kineski restorani" (2021) na etiketi Dallas Records, a s ovim trećim najavljuju energičan debi album kojeg su mi kasnije pustili u cjelosti (izlazak je predviđen za mjesec svibanj/ maj 2023.), te vam odmah moram reći da se valja pripremiti za full puni kapacitet eksplozije rock and rolla, drugačijeg od prepoznatljivog zvuka i stila benda Villijevog oca - Psihomodo Pop.



Vili je glavni meštar benda, to nema nikakve sumnje, a uz to čak niti ne ostavlja dojam da mu je očeva sjena velikog ex-Yu i hrvatskog rockera, zvijezde i zajebanta neka teška karma. Ogroman je, dva metra i 2 centimetra, vitak, sportski korpulentan za košarkaša ili golmana, a k tome i elokventan, inteligentan, pričljiv, ne trebaju mu se riječi čupati iz usta, jednostavan u pristupu i prijaznosti, a po komedijaškoj i zabavljačkoj strani frca ekscentrizmom ugodno iščašenog punkera, pravog Ramones profila koji vas odmah upeca bez obzira na kojoj ste valnoj duljini rock and rolla.



Dakako, oni su, skužiti će te bez obzira na ta prva dva singla, istinski rock and roll bend s pojačanim distorzijama riffova, brzim tempovima, nadomak D-beat stilu kombinacije metala i punka s tekstovima na hrvatskom jeziku, puni su vedrine, potentnosti, neophodne šašave bedastoće na životne ironije, ne ulaze u sarkazam i patetiku nego udaraju u glavu izbjegavajući ucviljeno razmaženo pop-punk prenemaganje i klasičan angažirani socio-politički anarho punk faktor. Bend koji manjka domaćem energičnom rocku, a nije Let 3, M.O.R.T., Hladno Pivo ili Majke. Nešto drugo. Jako žestoko. Moderno produkcijski. Bez elektronike, dosta i starinski rečemo u globalnom konceptu, poslušajte novi singl i interview, sve je jako zanimljivo, osvježavajuće, nimalo pretenciozno, otvorite flašu vina ili si potočite pivo, ovi momci će vas razgaliti svojom urnebesno konciznom rokačinom i Vilijevom karizmom bez dlake na jeziku. A i dali su mi baš upravo zbog tog zajebantskog stava, odriješene ruke da se i ja kao moderator, voditelj interviewa zafrkavam do mile volje. Znaju što žele i nisu šminkerske punk-rock cicije.



Poštovani pratitelji Terapije, a pogotovo mrzitelji, dozvolite da vam predstavimo po prvi puta najbolji singl metal rock punk bend na svijetu, vjerojatno ste do sad čuli za njih DONKEY HOT! Evo, tu su ispred nas frontmen Vili, gitarista Burek i klavijaturista, zabil sam ti ime, Rajko Dujmić (pravim imenom Mario Dujmić). Spoštovane bralke in bralci, ampak in všeč sovražniki terapije, zdaj mi izjemna čast pospominjati se z najboljšim singl rock, metal in heavy punk, glasbenom skupinom, tukaj z Zagreba so z nami pevec Vili, kitarist Burek in klavijature, synth Dujmić. Zelo, uživajte pokončno v besedaj. E, sad, in edna pesa je tukaj z nami (Blue), ni hudič... Sjećam vas se iz prve faze 2014. kad si ti, Vili, bio bubnjar...

VILI: To je bilo prije sto godina. Prvo smo počeli kao trojka, ja sam sviral bubnjeve i pjeval, a kak' je vreme išlo, tak su se menjali članovi i postava. Sad nas je pet, dečki sviraju, ja pjevam. Prije jedno dvije godine sam od bubnjara prešao na frontmena, zapravo bi se moglo reći da je sad ovo neki novi bend, ono prije je bilo jedno, sad je drugo, neki novi početak. Zapravo, prva dva singla su bila 2020. i 2021. Zadnji singl "Kineski restorani" kaj smo izbacili, to je bila ova postava više-manje, i odonda smo radili novi materijal, izbacili smo ovaj novi singl i došel bu novi album. Ovaj singl kaj sad bute slušali ("Mama care") je prva stvar s novoga albuma. Potpisali smo za Dallas Records, prvi ide za njih, a verujem i drugi, tak da, to nam je gajba.



Taj novi singl "Mama care" ima masnu produkciju, snažan ritam uz metalic-punk gitare...

VILI: To je zato kaj je Burek na gitari, pa moraju biti masni riffovi. Uh, kako bih rekao, ono što je nekome smiješno, drugom je puka stvarnost. Pošto se stvar zove "Mama care", priča o toj majčinskoj ljubavi koju majka izražava na taj način da mu pomaže sa sredstvima, daje mu kune, danas mu daje i eure. Možda na prvu zvuči smiješno, ali zapravo, kad malo bolje pogledate, koliko istine tu zapravo ima. Možda baš sad neki gledatelj koji ovo gleda se može prepoznati u ovoj pjesmi ili neka mlada mama. To je konkretno i moja autobiografija do izvjesne dobi i kolega iz benda, pogledajte kak' imamo lijepe majice, to su sponzori... I Mama Care!



Još malo o vašem početku, bili ste bend iz Zaprešića, kaj ste sad iz Zaprešića ili iz Gajnica?

VILI: Sad smo bend all over the place. Iz Gajnica, iz Bistre, iz Stenjevca, malo iz Zaprešića, malo iz Svetog Duha, a to je najpristojniji. Imamo Doris Mihaljević na bas gitari, jako divna draga djevojka, jako dobro svira bas i trenutno je nema jer je morala biti na poslu, jer joj mama više ne daje pare. Ovom prilikom je pozdravljamo. Kako se ti Burek snalaziš sa parama?

BUREK: Ja nađem posao, pa prestanem raditi taj posao, pa onda nađem drugi posao...

VILI: Kad uleti svirka, mi zaradimo stotine i stotine kuna, a danas su to i desetine eura, tak da za jedno 2-3 godine bumo kupili novu činelu, a i žice si bumo promijenili. Imali smo dosta članova koji su svirali u drugim bendovima i letimično bili u Donkey Hotu, Tux je svirao u Bravement, a sad svira u Moon Unite, njih isto popratite, odličan bend… Bio je Sven Mekinec, yeah, bio je i saksofonist Gregor Tomin, njega dugo nismo vidli, ne znam jel' on uopće više svira. On nam je bio jako dobar frend pa je došel u bend, bil je 15 godina stariji od nas, ha-ha, to je bila zanimljiva kombinacija.

U toj prvoj ili koja je već bila postava, sjećam se da ste bili kombinacija nekakvog hardcore punka i rocka i metala… I sad se po ovoj novoj pjesmi osjeti da ste tu koheziju uspjeli sabiti pod jedan autoritativan, prepoznatljiv vaš rukopis po kojem, ja se nadam, da će vas ljudi zapaziti.

VILI: Pa da. Mi smo ljubitelji malo žešće mjuze, volimo Motorhead, Burek jako voli Gunse, Dujmić voli moderniji heavy metal…

DUJMIĆ: …Trivium VILI: Svi volimo žešću mjuzu, ja volim punk, Pistolse, Ramonse i sve kaj treba kad slušaš punk, kak bi ti to rekel, kad se sve to zmiksa, skužili smo da imamo nekak dobru kemiju i da dobro ispadaju stvari kaj se nas tiče, nadam se da to bu i publika prepoznala. Morate čuti stvari, da ne pričam puno, imate youtube.



Na početku sam rekel da ste singl bend… Sad evo imate treći singl…

VILI: Ali nitko od nas nije singl, svi smo sretno oženjeni.

Sad morate tu titulu dokazati i s nastupnim albumom, rekel si da izlazi u petom mjesecu… Jel' ima naziv?

VILI: Da nekaj smo se dogovarali za peti mjesec, a čuj, za naziv nas buš trebal opet dojti intervjuirati. Nismo još ziher, premišljamo se, imamo par imena na pameti, al' kad bude, bute znali.

Imaš neki globalni koncept albuma za predstaviti ljudima i vašim budućim fanovima kojih će biti sve više i više u milijunskim brojevima…

VILI: …u stotinama kuna i klikovima na youtube, molim lepo, to ništa ne košta. Kak' bu zgledal album, to te zanima? Ono kaj bumo sigurno imali na albumu su pjesme više-manje kratkih formata od minutu i 10 sekundi, pa minutu i 20…

Aaaaa? Kaj se to more globalizirati da je to neki hardcore?

VILI: Pa ne bi rekel da je hardcore, ali ima utjecaja jer volimo bendove, ak' ste čuli za Sick Of It All, Hatebreed, bla, bla, la, ima tu dosta toga, ali nekak smo mi to uobličili u nešto kaj nije baš hardcore nego je oldschool punk - kvartcore. Znaš kaj, ja bi rekel da smo mi najviše rock'n'roll, jer sve te podvrste r'n'r-a i heavy metal i punk i sve ostalo spadaju pod jedan zajednički nazivnik, a to je r'n'r. Ono kaj mi furamo, pokušavamo se približiti tom osnovnom r'n'r zvuku sa što modernijom produkcijom, onak' da to ima više muda. Prvo kaj je Lemmy rekel na svakom koncertu 'djeco draga, mi smo Motorhead i sviramo rock and roll'. A pošto je meni Lemmy vel'ka faca i vel'ki uzor, ja bi rekel da je i Lemmy car, a ne samo Mama. I kaj god je Lemmy rekel, to je bilo dobro. To je green flag.

Burek, ti si svojim zvukom, đitrom puno doprinesel tom tvrdom izrazu. Jel' se tak odvija i ostatak zvuka na albumu?

BUREK: Jes… Pa, imam pedale koje imam i onda sam to proizvodim…

VILI: …i onda zvuk iz pedala ide kroz pojačalo i izađe na zvučnik adgfkgigpg'zzh!!!! Nego, htel bi se nadovezati kaj je Burek rekel, jebate, kaj sam sad htel reći? Bilo je nekaj pametno, al' to obično kratko traje…

BUREK: Meni je prije svega uzor Slash. Vili donese neke riffove, onda ih ja odsviram i tak to nastaje… A i Hus iz Parnog valjka mi je uzor, ha-ha-ha!

Opa, pa to će biti hitovi! Radio stanice, veselite se!

VILI: Imaš još trake? (pokazuje u kameru) Ma, da, imamo tak žešće stvari na dolazećem albumu, pazi ovo - na HRVATSKOM jeziku i sve su autorske stvari, nemamo nikakve covere s tim da se da nać' i pokoja laganija, osjećajna pjesma za nježnije duše. Imati ćemo par stvari, a mislim na jednu, dakle pola para, onak' nježna za opustiti se, da to moreš pustit nekoj curi koja baš nije svjesna da je Motorhead najbolji bend za tjelesne i duhovne užitke. Uvijek kombiniramo to dvoje, jer ako ste samo na fizičkoj razini, to vam je onda samo gimnastika…



Album je tu, kuca pred vratima, a kakva vam je strategija?

BUREK: 3-5-2 (nogometna)

VILI: Mi zapravo kad smo skužili kaj volimo, a to je žestoka mjuza i to nije nekaj kaj prolazi, a nama svi više-manje od frendova govore, kad dojdeš na posel, pričaš s kolegom, pa kaj kurac se jebeš s rock and rollom i tim pizdarijama kad moreš svirat trap, moreš radit cajke, to ti prolazi. A jebi ga, kad smo mi ovak' religiozni po pitanju rock'n'rolla, onda mi uporno i tvrdoglavo idemo u rock'n'roll. Jer ja znam da vani postoje ljudi koji su gladni dobrog rock'n'rolla, dobrog starog rock'n'rolla kakvog mi sviramo i ako ga volite, kod nas bute našli nekaj zato jer mi ne bumo odustali. Dok je NAS tu, rock'n'roll bu živ!

Jel' imate neke zavjete pred najljepšim Luciferom?

VILI: Nama je duhovni vođa, opet ćemo ga spomenuti, Lemmy Killmister. Evo, Lemmy sigurno sluša kaj sad pričamo i 'ghghghg', govori vragu pored sebe 'this guys are great'. Na engleskom veli da smo super.



VILI: Strategija, marketing… Nas zanima energija, ljudi, koncerti, a sad radit' tu nekakve marketinške planove, planirat' kak se mi sad bumo umilili publici. Pa znaš kaj, čak smo i probali nekaj tog tipa radit', da, izlazili smo van s laganicama, imamo ta dva singla kaj su laganice. Pazi, to su nama drage stvari, ne bi mi to izbacivali da ne vjerujemo da je to dobro. Ali ono kaj mi jesmo je ipak mnogo žešće i možda se baš neće vrtjet' u svakodnevnom programu, al jebi ga, kaj ja tu mogu? Nemrem protiv sebe, a ni dečki ne mogu protiv sebe, tako da će te dobiti ŽESTOK ALBUM. I ako ga želite poslušati, nećete se razočarati. I upravo sam ubo 50 fanova i nebu išlo dalje, ha-ha-ha!

To je nekad bio srebrni tiraž u bivšoj Jugi, mislim 50 tisuća, ali onda su bili stari dinari… Koje si godište?

VILI: Ja sem 1994., to je bila godina pesa po kineskom horoskopu. Gledaj, nama je bitno da mi imamo svirke. Ja bih volio da mi svaki vikend sviramo, opće nam nije bitna lova, nije nam bitno ništ, osim da možemo doći na stejđ i zabavljat vas.



Kakav vam je feedback u proteklih, koliko, 7-8-9 godina?

VILI: U jebote, 9 godina? Ja sam mislio da postojimo 10 godina... Onda sam se malo krivo proračunal, ha, onda nam dobro ide. Koje je mjerilo feedbacka?

BUREK: Uvijek je pozitiva... očekivano razvalimo.

VILI: Ljudi ne očekivaju to kaj vide, obično ih iznenadi jer ono s obzirom na ove singlove kaj imamo vani, to su sve neke laganice, očekuje škvadra da će to biti neki pop. Zapravo dođemo s dost žestokim materijalom...

Jel' ste imali kad osjećaj da ljudi očekuju da ste nešt' poput Opće Opasnosti?

(smijeh)
VILI: Zanimljivo pitanje. Mislim da ne. Ne znam. Ljudi obično ne očekuju od nas puno, zapravo ne očekuju ništ. Okey, ajmo ovak... Kad sviramo u Zagrebu dođe nam dosta prijatelja, dođe dosta ljudi kaj nas osobno znaju, pa onda i znaju kaj otprilike i očekivati, pa im to bude fora i gledaju nas, al jebi ga, kad odemo u Čakovec, tam smo dost' svirali i to nam nije baš domaći teren ili Osijek prije sto godina, onda više-manje škvadra koja nas gleda je neka ekipa kaj je zalutala na naš koncert, jer, kak' bi rekel, marketinške kampanje nam nisu jača strana, ali sve na kraju bude super jer se iznenade. Nekom kome se to ne sviđa u samom startu, taj bu odma i otišel doma... Ili bu pričekal drugi bend kojeg često i nema.

Spoštovane bralke in bralce mogoče najviše zanima - sindrom tebe kao sina frontmena najpopularnijeg hrvatskog rock benda?

VILI: Ikad. Kaj da ti velim. Stari mi je Dado Gobac, ja njega jako volim, a on voli samo sebe i jebi ga... Ali mi imamo svoj projekt - Vili i Debili, možete zaključiti, ja sam Vili, a dečki su Debili...

Jel ti otac ikad sugeriral nekaj, kak' bi to trebalo izgledati, kak' bi bend trebal zvučati?

VILI: Drago mi je da me to pitaš. Moj otac je čovjek koji samo dijeli savjete. On je meni dao toliko savjeta, da ja niti više sam ne znam što je on meni zapravo reko' i što je zapravo mislio. On je meni jednom rekao 'sine, kada je vani kiša, obuci jaknu jer inače možeš dobit COVID'. Ha-ha-ha! Stari ko stari. (Dodajem ovome jednu odličnu prispodobu kaj mi je rekel Vili, nije snimljena u ovom interviewu, a pričali smo o Iggy Popu i starim rock zvijezdama koje moraju glumiti drznike i buntovnike rocka u ovremešenim, penzionerski pohabanim godinama. Kaže Vili 'meni je moj stari rekel, sine, kad dojdeš u 50-te, zbudiš se i nikaj te ne boli, ti nisi živ'. Najbolja konstrukcija života.)

Jel' voziš auto?

VILI: Vozim otkad mi žena daje svoj auto, e, tu sam ga zajebo. Napredujem. Evo, priznajem, bolji sam. Dujmić, kaj je tebi Rajko?

DUJMIĆ: Kolega. Po instrumentu. Imamo isto prezime, ne, nemam nikakve rodbinske veze...

Koji je tvoj koncept u sklopu benda?

DUJMIĆ: Radit buku, glumit drugu gitaru i popalit sve soundove od Prodigyja i sličnih i to iskoristiti u svrhu...

Znači, ti kanaliziraš svoje utjecaje koje stavljaš u mjuzu?

DUJMIĆ: Da.

VILI: Evo, tu je jedan sound (puše u pivsku flašu)...

Joj, baš sam nedavno gledal horror "The Empty Man" s fučkanjem u flašu...

VILI: Teške teme... Koji je ovo dio (interviewa), četvrti? Peti?

Druga strana ploče.

VILI: Ujebote, ko preživi do tu, zbilja, dođite na koncert 11. 02. u Glazbenoj kući na Velesajmu. Nadam se da ovo nebu izašlo prekasno...



VILI (puše u pivsku flašu): Morske orgulje... morske orgije. To je jedan od zvukova u mojoj glavi, znači da stiže trajekt inspiracije... i onda kada dođe jako blizu, nastupi cenzura!

Rajko nas je morao napustiti...

VILI: Rajko je na boljem mjestu...

BUREK: Hvala Mami na sudjelovanju u videospotu.

VILI: Hvala Mami što je dala pare za spot, jer naime, Mama je Car i ono što vam možemo poručiti je - slušajte Donkey Hot, pratite di imamo svirke, dođite jer nama to puno znači, a i vama će biti dobro. Voli vas Vili i voli vas vaš Burek.

BUREK: Slušajte rock'n'roll!

VILI: Slušajte r'n'r! Ne dajte se!

horvi // 04/02/2023