Konačno se desio i taj dan: opet su nam u goste došli Neptune i ponovo sam, poslije skoro petogodišnje pauze, uspio da uživo čujem Code Inconnu.

Da bude odmah jasno, ovo je veče za pamćenje.

Mala Post Garage je iz više razloga okupila pozamašan broj ljudi koji ipak ne posjećuju koncerte ovakve vrste. Razloga za to vjerovatno ima više. Prilično iznenadno se pokazalo da Code Inconnu ipak ima fanova (ali i prijatelja) među grazerskom publikom. Drugi razlog je sigurno taj da su Neptune izvjesni broj ljudi privukli na lovorikama svog prethodnog gostovanja na istom mjestu prije par godina, kada su, doslovno svojim instrumentarijem i tretiranjem istog, ostavili bez daha svakog prisutnog u publici (a tada je publike bilo duplo manje nego ove večeri!). Veče je počela prilično obećavajuće, obzirom da je koncert ipak koštao (a svi uživamo kad ne plaćamo koncerte!).

Code Inconnu su se na binu popeli oko 22 sata u petočlanoj postavi, ovaj put sa vokalnim solistom. Put koji je ovaj bend prešao kreće se od post - rock minimalizovanog tria, preko apstraktnog akustično - elektronskog opusa, pa sve do novonastalog pravca koji je spoj svega toga i još mnogih drugih elemenata uzrokovanim proširenjem matčne postave.

Kratko i jasno može se slobodno konstatovati da su ukrali show Neptune - u. Ekstremno precizna izvedba ponekad komplikovanih ritmičkih struktura, ultra agresivni bas, a kao šlag na tortu psihodelični vokal, neprestano su isporučivali samo obrise onoga što bi mogla da bude pop forma. Međutim, iako u njihovom poimanju minimalizma određeni osjećaj pop forme može da se nasluti, Code Inconnu ga svjesno uništavaju, nekad veoma nepristupačnim gitarskim dionicama a nekad veoma dubokim sub frekvencijama klavijatura.

Da mi ne ponestane inspiracije za nadolazeći album, za koji će isto tako biti potrebna recenzija, ovde se zaustavljam.

Fenomenalan nastup! Ni manje ni više. Razloga zašto bi (kažu neki ljudi, anemični) austrijanci ukrali show Neptune, ima više.

Isto kao i u prethodnom slučaju, Neptune su nam se predstavili u potpuno drugačijem izdanju nego prije nekoliko godina. Zatvorenih očiju slušalac nijednog momenta ne bi primjetio da se radi o, zapravo, potpuno istom bendu. Od starog sastava jedino su tu ostali članovi i otkačeni instrumentarij. Sve ostalo spada u istoriju, zajedno sa albumom Patterns i prethodnim split izdanjima i mini cd - ovima.

Ovaj put, Neptune su promovisali poslednje studijsko ostvarenje, Gong Lake, ploča kojom su se, uslovno rečeno, probili do "šire" publike (ako je to moguće), obzirom da im je poslednji LP izašao pod okriljem kultnog label - a Table of the Elements.

Budući da izdanje predstavlja dijametralnu suprotnost prethodnom izdanju Patterns, koncert na kome su predstavili Gong Lake mogao bi, najblaže rečeno, da se okarakteriše kao izuzetno hermetičan, zatvoren i nepristupačan. Obzirom da je muzika koju su nam predstavili manje više ambient sa povremenim izletima u noise i sa prepoznatljivim ritmovima bubnja, naišli su na nešto hladnije reakcije prisutnih u odnosu na svoje prethodnike. Međutim, bili su dovoljno upečatljivi svojom "scenskom" ali naravno i muzičkom pojavom i pristupom da ih prisutni dozovu na bis. Iako ne tako izazovni, pogotovo u potpuno drugačijem tretiranju "instrumenata od smeća", bili su privlačni u svojoj agresiji u izvođenju dinamičnijih dijelova Gong Lake. Ne treba spominjati da su njihove "gitare" i dalje remek djelo samo po sebi. Njihova upotreba je, iako proizašla iz tradicije Sonic Youth, vanserijska i veoma originalna. Za to im u svakom slučaju treba skinuti kapu.

U svakom slučaju, da ne zvuči kao da je bilo neko razočarenje - naprotiv - ovo je bilo maestralno veče!

putnik // 01/04/2009