Krajem prošle godine sada već legendarni guru Maru nam je na svom label - u Nocords predstavio svoje do sada najozbiljnije i najambicioznije izdanje. U saradnji sa besplatnim časopisom freiStil, koji se pojavljuje u Austriji i predstavlja najinteresantnije undergroung i nešto manje underground stvaraoce svoje okoline, Maru (povremeno i veliki poštovalac feminističkih tendencija) nam predstavlja dvostruku kompilaciju nekoliko evropskih umjetnica koje su svoje kreativno i egzistencijalno utočište pronašli u Austriji, zemlji koja njeguje tradiciju kombinacije noise - a i tišine.

Na početku prikaza ovog dvostrukog izdanja bitno je napomenuti da su kompozicije koje se ovde nalaze u svojoj mikro- (a uglavnom i u makro-) strukturi - improvizacije. To i nije čudno imajući u vidu da ova imena svoju reputaciu uglavnom grade na tom principu - neki sa manje a neki sa više uspjeha.

Iako su na ovom ostvarenju ženska imena dominantna, ipak mnogi od njih su potražili pomoć i od suprotnog pola. Tako opener duet Cordule Boesze i Klaus Hollinetz - a predstavlja elektronsku podlogu (sa semplovima glokenšpila) na improvizacije flaute.

Angelica Castello je takođe flautistkinja ali sa hibridnom flautom. Riječ je o instrumentu ogromnih proporcija napravljenom od drveta koji sa flautom dijeli zajednički karakter šuma koji oba instrumenta proizvode. Ako se ima u vidu da je hibridna flauta otprilike deset puta veća od obične flaute (ustvari predstavlja varijaciju na kontrabas - flautu), onda se naravno očekuje puno masivniji ton i boja instrumenta. Castello nam to ovde i prikazuje, njen tretman elektronike i odabira muzičke podloge predstavlja ne samo odličan background za anti - virtuozne ambicije nego i za jako ugodan ali i mračan ambient.

Kvintet Judith Unterpertinger svoju muzikalnost izražava zapanjujuće velikim dijapazonom dinamičkih varijacija. Kvintet potpuno neprimjetno i zapanjujuće tiho započinje improvizaciju koristeći se minimumom (jednim tonom koji je praćen ostalim sporednim zvukovima), a onda se probudi i ogromnim crescendom nastavlja započeti nemir koji ipak nije toliko agresivan kao onaj što ga proizvodi sastav ZU, ali je jedinstven na svoj sopstveni način.

Kolaboracija Elisabeth Flunger i Stefan Scheib predstavlja odličnu komunikaciju dva potpuno različita ali bratska instrumenta: kontabasa i udaraljki. Koliko su udaraljke zaokupljene uglavnom metalnim konstrukcijama zvukova toliko je kontrabas, manje ili više, tradicionalan u netradicionalnoj upotrebi flažoleta. Ovde se u velikoj mjeri izrazila odlična komunikacija među, kako se čuje, dve velike muzičke veličine.

Duet Petra Stump (veliki talenat i velika klarinetistinja u usponu) i Enrique Raxach predstavlja kompoziciju ua šest klarineta i tri kontrabas - klarineta. Oni ovde, pak, pokazauju novu i veoma aktuelnu tradiciju savremene klasične muzike (nova muzika). Komad nastao pod uticajem Olge Neuwirth i Beat Furrer - a. Još jedna kompozicija u sve većem katalogu tog muzičkog stila.

Prvi disk zatvara kompozicija Carle Kihlstedt. Ona se u svom ostvarenju odlučila za cut up tehniku koristeći nekoliko muzičkih izvora kao svoj materijal. Koliko god da je tehnički spretna u realizaciji svojih zamisli toliko je i izbor a pogotovo mješavina različitog muzičkog materijala banalna. A muzički materijal obuhvata širok dija pazon horova u maniru Gesualda do vučjih zavijanja kao epilog kompozicije. Ne baš idealan završetak ali preko njega se lako prelazi.

Drugi disk otvara, za neke veteran, Katarina Klement. Veoma poznata i u zadanje vrijeme sve izraženija improvizaatorka na klaviru sarađivala je sa mnogim imenima žanra kojeg njeguje (neki od njih su i na ovom izdanju). Ovo je njeno klasično muzičko izražavanje: neki bi rekli improvizovani serijalizam u kombinaciji sa aleatorikom i elementima savremenih klavirskih tehnika gdje se klavirske žice tretiraju na mnogobrojne načine i uz pomoć mnogobrijnih pomagala. Klement se ni ovde nije ogradila od elektronske obrade materijala tako da i ovde nalazimo visoke klavirske tonove uglavnom u reverse tehnici.

Susanna Gartmayer i Clayton Thomas su na improvizatorski način izrazili ono što su Stump/Linshaim uradili kao fiksnu kompoziciju. Koristeći se prehotno dogvorenim patternima i muzičkim temama, oni ovde jako dobro korespondiraju jedno sa drugim, povremeno puštajući suprotnu stranu da se izrazi. Diskretno ali jako izraženo i naglašeno.

Ilse Riedler nam je sa svojim kvartetom ponudila nešto što se može opisati kao apstraktni jungle. Nepravilni ritmovi (ili bi se to više moglo nazvati nepravilnim akcentima u pravilnom ritmu) prate saksofonske improvizacije u stilu John Zorn - a i Naked City u momentima kad ne stvaraju muzičku revoluciju. Komad po svom karakteru izlazi iz okvira ova dva diska i jedina pozivitna osobina mu je njegova kratkoća tako da odmah poslije toga, ako ste lubitelj zvukova slomljenog stakla, možete da se prepustite u ruke Manon Liu Winter. Kompozicija Splitterklavier je kombinacija klavira i slomljenog stakla i predstavlja muzičku podlogu za dance performance (kako je u bookletu navedeno). Interesantno bi bilo vidjeti i vizuelnu kombinaciju muzike i performansa. Međutim, i muzička podloga kao samostalna cjelina privlači pažnju svojim intenzitetom i eklektičnošću.

Za kompoziciju Marie Frodl nema puno toga da se kaze osim da je to odlična improvizacija i jedna od mnogih koja nam pokazuje širok spektar modernih tehnika sviranja violončela. I to na jedan jako dobar i reprezentativan način, a opet ni malo pretenciozan.

Šta reći, još jedan veliki korak za čovječanstvo...bolje ne može.

Go on Nocords!

putnik // 04/02/2009