Četvrtak popodne. Temperatura prek 35ºC. Dal da idemo na ŠPC ili je bolje da ostanemo doma. Znojimo se i ovak i onak. Nervozni smo i tak i tak.
Ej, danas je na MTV pozornici Komedija. Baš bi ih mogli ići pogledati. Još su nam od prošle godine ostali u jako dobrom sjećanju kao izvrstan ulični kvartet, a ja nikak da se dočekam nekog poštenog koncerta. Bake i dede su na moru i ja sam onda ove godine odlučila podmetnuti svoja leđa i ostajati doma dok moj muž obilazi sve kaj hoće. Kao mora pisati osvrte za Terapiju, jer dobil je i famoznu narukvicu radi toga. A i ruku na srce nemam s kim ni ići jer je moja frendica (s kojom jedino mogu podjeliti gušt u takvoj vrsti glazbe) na moru, konačno zaokupljena majčinskim obavezama.

Pa si mislim, idem i ja nekaj napisati, pa možda i ja nekaj dobim slijedeće godine.
I tak se mi spremili s nekim ciljem u grad. Al čim smo došli na Starac razočaranje i nevjerica. Koncert je trebal početi u 19:30 h, sad već pol sata kasnimo, a na stejđu nikoga. Pred njim niko. Doznajemo od nekog zaštitara koji nije upoznat s ničim da za sad nema ničeg. Možda budu počeli kasnije. Kao zbog osvjetljenja se čeka da se malo smrači. (moš mislit)

Ali puni optimizma i pozitivizma napravimo još jedan krug kroz gužvu i gle stvarno. S prvim zrakama sumraka čuju se i prvi taktovi. Nakon pomno pregledavanih narukvica na ulazu (ne, ne razmjenjujemo ih međusobno) ulazimo. Jedan, dva, tri ….. tolko je po prilici bilo ljudi pred pozornicom. Nekoliko ih je sjedilo podno bedema i to je to. Čak nije bilo nikog s VTV-a da snimi djelić koncerta za "ŠPANCIR TELEVIZIJU". Al nema veze. Bar deci nije dosadno jer im je slobodan prostor nogometnog igrališta na kojem mogu trčati dok mama i tata uživaju u koncertu.
Jer ja sam doslovno uživala. Onaj prošlogodišnji ulični četvorac bio je pojačan izvrsnim harmonikašem koji se odlično uklopio u sekciju i dao im dodatni polet, saksofonistom i ????(još nekaj puhačkog) savršeno su se uklopili uz savršenog klarinetistu. Sve u svemu odlično. Ma mrak. Tekstovi? Nema onoga ajd idemo zmisliti neki rif (mislim da se to tak nekak zove), pa malo dodati bas gitare, srediti i obogatiti udaraljkama, i onda dodali par riječi i to je to. Glavno da na nekaj liči i da zvuči žestoko. Čak nema ni one meni već polako dosadnjikave ljubavne tematike. Tekstovi su fakat životni. Eko - Gea, drveće, i sl., (ja sam inače geograf po struci), povijesno socijološki - Super Branimir ………..

Kak je koncert odmical sve sam bila sretnija da sam to doživela. Pa čak i ono malo publike nije omelo dečke da odrade to 100%. Poletno, čvrsto, žestoko, uigrano, maksimalo prožeto pozitivnom energijom. Nije bilo nikog od ono sad već mrvicu više publike koju ta uigranost nije bar malo ponesla. Jednostavno čovek nemre stajati na mestu uz njih.

Ta me sveukupna situacija podsjetila na jedan događaj od prije kojih 15 godina (no nemojte misliti da sam stara), kad je Ivica (zajedno s Borisom) vodil još emisiju na radio EX-u i kad je u 23 sata došel doma i rekel: Čuj u Ex-u ti svira neki bend KOJITI. EX je poluprazan, daj se spremi pa da ih idemo pogledati jer ja im nisam imal srca reći da se nem vratil na koncert. I tak smo mi otišli iz nekog sažaljenja, a ono koncert je bil ludnica. Onih 30 ljudi prisutnih na njemu (naravno s konobarima) još je dugo pričalo o količini energije i dobrog zvuka. Naravno kad su sljedeći put došli, na koncertu je bilo 300 ljudi i najedamput su svi znali za njih.
Daj Bože da se to desi i sa Komedijom. Jer su svojom svirkom do zaista i zaslužili.
Kolko god bilo (pre)malo ljudi, na kraju nije nedostajalo onog …"Ho-čemo još"; "Ho-čemo još", no neumoljiva tehnika vrlo je brzo počela pripremati nastup drugog benda. Sve je ostalo samo na slegnutim ramenima pjevača. On bi, ali mu nedaju.
No sve u svemu super provedena večer, lepo je to kad doživiš nekaj kaj te ispuni, a oni su to stvarno i napravili. Kolko se god Ivici činilo da su Komedija više ulični bend i sumnjal je kak budu se snašli na velikoj pozornici, oni su tu večer dokazali da su bend koji se snalazi u svakoj situaciji. Kao da su stvoreni za taj posel. Stvarno dečki, svaka vam čast. Ostanite i dalje tak veseli, jednostavni i uigrani. Jedva čekam neku reprizu.
I Ivek se složil s menom. Još samo da je bilo malo manje prašine, pa da je on malo manje kihal.

AjBi

okhrk // 28/08/2011