home > interwju > SUKOB INTERESA

kontakt | search |

SUKOB INTERESA

Moram priznati da mi je iznimno drago što će na našem ovogodišnjem rođendanu nastupiti meni jedan od najboljih punk rock bendova u regiji, Sukob interesa. Već unaprijed im se moram zahvaliti što će potegnuti iz Zrenjanina samo zbog nas, a nadam se da će se mnogi napokon uvjeriti u iznad napisane superlative!

Oj Čiča, svrate nam na terapijskom rođendanu kroz par dana, 14/10/2017 u KSET-u. Uzbuđen?
O da. Kao deca kad treba da idu na more pa se nedelju dana pre polaska bude ranije ujutru.

Nekako mi je nestvarno da dosad niste svirali u Hrvatskoj, tko je tome kriv? Ipak je punk rock dovoljno univerzalan jezik da ga se prepozna i u Zagrebu i u Zrenjanu.
Niko nas nije ni zvao a krivica je uglavnom naša. Mi smo oduvek bili ti koji sviraju u svojoj sobi i čekaju da ih slava i uspeh pronađu sami od sebe. Nikada se nismo nešto reklamirali i uguravali na tuđe svirke, a što smo stariji sve smo nezainteresovaniji za sve što nije pravljenje pesama.

Kako bi nam ti najjednostavnije ispričao tko i(li) što je Sukob interesa, ipak je ovo prvi vaš intervju za terapija.net!
Sukob Interesa je bend čija muzika nastaje sukobom mišljenja i (ne)ukusa i biva žanrovski ograničena samo i isključivo zahvaljujući ograničenom sposobnošću muziciranja njenih članova. To jest "Ne umete da svirate, imate kretenske frizure i pesme su vam od tri akorda - vi ste punk bend." Ja to ne vidim tako. Radio bih i sa simfonijskim orkestrom da ga imam na raspolaganju. Mi u suštini ni nismo muzičari nego prijatelji koji se od srednje škole druže svirajući.



Dolazite iz Zrenjanina, koliko jedan grad koji se ne zovi Novi Sad ili Beograd pomaže ili odmaže širom uspjehu benda?
Od grada nikada ni nismo ništa očekivali, tako da nam nije ni odmogao. Lokalni mediji nisu bili zainteresovani da prate i izveštavaju o uspesima i neuspesima Zrenjaninskih bendova a mi smo odavno prestali da im se nudimo. Što se publike tiče, u svom rodnom gradu imamo možda desetak ljudi koji nas prate svih ovih godina i kapiraju poentu. Meni bi iskreno i Dević bio dovoljna publika.

Sukob interesa postoji jako puuuno godina, koja je formula dugotrajnosti benda?
Nemanje ambicija + nepostojanje novca kao faktora razdora + česte i rasterećujuće svađe + tvrdoglavost i upornost glupih + nepokolebljiva ljubav prema muzici.



Bend je neko kratko vrijeme bio i u hibernaciji, što me prilično ražalostilo jer vas smatram jednim od najboljih punk (iako ti često bježiš od te etikete!) bendova u regiji, a znam da ekipa iz Atheist Rapa misli slično kao i ja. Zašto pauza?
Mojom krivicom. Popičkali smo se oko nečega toliko bitnog da ni ne mogu da se setim čega a i hteo sam da oformim novi bend sa potpuno drugom pričom i ekipom. Naravno, ispostavilo se da sam uzalud traćio svoje i tuđe vreme. Ta epizoda je rezultirala sa par dobrih pesama i gomilom nervoze i razočarenja. No, šta sad. Nisam nikada ni tvrdio da sam posebno pametan.

Iz te pauze je proizašao i Leteći cirkus Zvonka Džordana. Ajmo malo o tom projektu; koja je bila ideja iza tog, što se uspjelo realizirati od te ideje, a što ne? To je ujedno i prva punk-rock opera na ovim prostorima?
Uh. O tome bi mogao satima da kenjam, daću ti skraćenu verziju. Napisao sam scenario za pozorišnu predstavu i protraćio šest meseci na pokušaj realizacije iste uz pomoć lokalnih amaterskih glumaca da bi sve, pošto život imitira umetnost i obrnuto, propalo i rezultiralo mojim popišanim povlačenjem iz svega. Velik ego i slabo samopouzdanje nisu plodonosna kombinacija. Bilo mi je žao da ta priča skroz propadne pa sam par godina kasnije rešio da je pretvorim u album. Obožavam konceptualne albume pa sam šale radi rešio da stvar reklamiram kao rok operu (što je glupava definicija sama po sebi). Jedini razlog zbog koga nije objavljena pod etiketom Sukob Interesa je taj što sam želeo da imam apsolutnu kontrolu nad pisanjem, snimanjem i miksanjem materijala, pa sam Deviću rekao da radimo moj solo album i da se on tu ništa ne pita. Još jedan u nizu glupih poteza. Nekada uskoro ću ponovo posetiti taj materijal i ispravićemo sve što sam zasrao i uraditi remiks albuma.

Prvi album nakon povratka 'Glas Generacije Neočupanih Obrva' priličan je odmak od standardnog zvuka benda. Otkud takav zaokret?
Pokušao sam da u potpunosti izbegnem punk-rock formulu i napravim nešto malo zanimljivije. Mada u suštini ne mislim da taj album odstupa od toga što je rađeno pre i posle njega. Svaki album nam ima i pametnih i glupih pesama i predstavlja naše stanje u periodu kada smo ga snimali. Ne stidim se glupih ideja, samo lošeg pevanja.



A zatim opet zaokret , odnosno povratak korijenima na 'Mizantropolit Protonapasnik Velikocinik'.
Obećao sam Deviću da će ukoliko ne sabotira "Obrve" sledeće godine dobiti šablonski punk-rock album (ili bar najbliže tome što sam u stanju da izvedem) kao nagradu za dugogodišnje trpljenje mojih hirova. I dobio ga je. Opet, ukoliko ne računamo formu isporuke i miks, ne mislim da se ta dva albuma nešto posebno međusobno razlikuju.

Nekoliko albuma izbacili ste i za zagrebačku etiketu 'Slušaj najglasnije'. Kako je uopće došlo do suradnje sa Zdenom, i jeste li se dosad upoznali?
To je Dević organizovao, ne sećam se kako. Nismo se nikada upoznali a o njemu sam čuo sve najbolje. Pretpostavljam da je i on neko ko nema nikakve kinte od toga što radi nego da ga vodi čist entuzijazam. U svakom slučaju, bez njega ni vi ne bi čuli za nas pa ne bi bilo svega što ovom prilikom radimo. Zahvaliću mu se prvom prilikom.

Koliko znam, postoji i raritetni primjerak albuma 'Jedan prob'o pa se usro' od samo jednog primjerka.
Da. Žena mi je za trideseti rođendan kupila moju ploču pošto zna koliko patim za vinilom. Naručena je kod nekog lika iz Slovačke koji za male pare radi sranje one off vinile. Zavija, zvuk je katastrofalan ali vrti se, svira i ploča je. Nek je stave na eBay kad riknem, sigurno će se obogatiti.

Postoje li posljednja dva albuma na cd-u?
Ne. Ne pristajem ni na jedan drugi fizički format sem vinila a to kod nas odavno ne postoji. Znam da vi imate izdavače koji rade vinil pa se neću buniti ako nam neko ponudi bilo šta od deljenja singlice do box set-a. Ma i onaj usrani flexi disk, samo ne cd.

Svi vaši albumi su dostupni na bandcampu uz mogućnost besplatnog downloada.
Jesu. Neću da ti dam statistiku o downloadu da te ne deprimiram. Ali da, kome treba - tamo su. I na još nekim drugim sranjima gde je Dević kačio.

Zašto današnji klinci ne slušaju cedeje ili ploče, ja nekako nisam siguran da je internet najbolji put za slušanje glazbe.
Nemaju potrebe za time. Internet pruža instant zadovoljenje svih potreba a slušaju se singlovi a ne albumi. Ploča je inferiorni format koji je doživeo veliki povratak zahvaljujući upornosti ljubitelja samog rituala i načina konzumiranja muzike sa gramofona. Nisam od tih što kenjaju da ploča ima "topliji" zvuk i da je bolja od cd-a samo je meni neuporedivo zanimljivija. CD je bio ok dok nismo svi počeli da slušamo muziku sa hard diska.



U svojim pjesmama se bez problema obračunavaš s domaćim "glazbenim autoritetima", nekako mi se čini da ti je posebno Koja drag?
Tu uvek imam moralnu dilemu da li je u redu kenjati po "velikim" i poznatim bendovima jer to može da izgleda kao ljubomora neuspešnog i patetičnog seratora. Sa druge strane, osećam da mi je dužnost da reagujem na trećerazredno kopiranje nečega što je došlo sa zapada i što mi se sjebano i razvodnjeno nabija u facu kao nešto što je plod domaćih pionirskih i izrazito originalnih inovatora. Gomila izvesnih starih bendova iz izvesnog grada je nastala tako što su izvesni pojednci imali para da odu u izvesne zemlje, kupe izvesne albume, loše ih shvate i oforme izvesne izgovore za bendove koje su izvesni mediji iz izvesnog grada gurali svima niz grlo kao genijalce i buntovnike. Nemam ništa protiv zelenog/crnog zuba dokle god me niko ne prisiljava da ga slušam.

Uz Koju, tu je i crkva koju na svakom albumu počastiš s nekom pjesmom!
Slično kao i za prethodno pitanje, ne volim da serem po ljudima koji žele da veruju da gore na oblaku sedi Deda Mraz koji umesto njih vodi računa o svemu ali sam prisiljen da reagujem na to što su oko mene odjednom svi postali pobožni. Popizdeo sam kad su vratili veronauku u škole. Mislio sam da je do sada i vernicima postalo jasno da mešanje sveštenika i dece nikada nije sjajna ideja. Prestaću i sa time, malo sam i sebi dosadio.

Jedan ste od bendova koji ima sebe ima knjigu, a opet knjiga je samo u elektronskom obliku…
Ma nije to baš "knjiga" knjiga, nego više parodija na neautorizovane i ozbiljne biografije velikih bendova. Kao i većina drugih stvari, počelo je kao moj pokušaj da nasmejem Devića pa se otelo kontroli. Ima više slika nego teksta. Možda jednoga dana napišem pravu, neću dok se i dalje dešavaju stvari. Ovo bi možda bilo zanimljivo pojedincima koji nas vole da je ikada odštampano, ali jebiga.

Postoji i zanimljiv dokumentarac o bendu.
Zanimljiv? Hajde da se nađemo na "postoji dokumentarac o bendu". Hteli smo da složimo to što imamo u arhivi hronološki u neku smislenu formu u kojoj se vidi razvojni put benda. Moglo je to i bolje ali mislim da je poenta iskazana. Mi smo par srećnih govnara koji već sto godina sjajno provode vreme zlostavljajući uši i oči malobrojnih radoznalih konzumenata.

Za razliku od mnogih drugih bendova, ti nemaš nikakvih problema s inspiracijom pri pisanju pjesama.
Grešiš. Svake godine sam u fazonu - gotov sam, ovo je poslednji album, nemam nikakvu ideju o čemu bih pevao a da to već nisam sto puta uradio, zaboravio sam kako se piše, svira, peva, niko ne dolazi na svirke i vreme je da se povučem. To potraje par meseci i onda sednem, obično u najgorem mogućem trenutku kada nikako nemam vremena za to, i napišem novi album za dva-tri dana. Onda mi Dević objasni da sam majmun i nastavimo sve po starom.

Moram spomenuti i produkciju, koja je kod vaših albuma zbilja na visokom nivou. Uz to uspijevate izbaciti jedan album godišnje. Otkud lova za sve to?
Jedino šta je na visokom nivou je glasnoća snimka i to Dević forsira. Naš prijatelj Iva je jedini koji zna šta treba da se klikće da bi album bio što tehnički bolji i ispravniji. Dević voli Green Day zvuk i želi da se takmiči sa njima praveći glasnije albume u svojoj dnevnoj sobi. Ja lično ne volim modernu rock produkciju koja mi zvuči identično kao elektronska muzika ali sam nadglasan po tom pitanju. Više bih voleo da snimim album na 1-2-3 u nekom malom studiju i da sve bude realnije. I onako smo već i mi stara škola po svemu, ne vidim razlog da jurim nove kretenske trendove.

Jesi li ikad razmišljao o nekoj većoj popularnosti benda, te kako sad stojiš s tom nepopularnom riječi?
Voleo bih da ljudi znaju naše pesme a da ne znaju naše face. To bi bila nemoguća ali idealna situacija. Takođe ne bih imao ništa protiv da barem jednom u životu posle koncerta u novčaniku imam više para nego pre koncerta. Ne žudim ni za čim drugim, većinu snova sam u nekom obliku već ostvario. Neki ljudi sa postera iz moje tinejdžerske sobe su sišli sa tih zidova u moj život i rekli mi da nisam sranje. Šta će mi više od toga? Možda samo putni troškovi?



Kako se snalaziš u ulozi roditelja, jednom od zanimanja za koji ne postoji nikakva šablona. Posebno me to zanima zbog pjesme "Stiže beba" u kojoj si sjajno opisao strahove s kojima se roditelj nosi prije rođenja djeteta. Kako gledaš na te strahove iz današnje perspektive?
Mislim da se snalazim, vreme će pokazati. Po nekom mom shvatanju, najbolje što možemo da uradimo je da ne ponovimo greške svojih roditelja nego da napravimo neke nove. Moram i da se pohvalim da sam oba puta prisustvovao i samom činu rođenja, nisam povraćao i padao u nesvest a gospođa mi kaže da sam čak bio i koristan. Meni je sve bilo potpuno nestvarno i izgledalo kao neki jeftini b film horor iz osamdesetih. O tom delu ne znam kako bih napravio pesmu a da bude slušljiva. Glavni strahovi su usledili tek posle i zato poslednjih nekoliko godina neuspešno pokušavamo da emigriramo iz svoje banana države u neku pravu. Nisu samo pare u pitanju, nego sva stara sranja svojstvena životu na ovim prostorima. Pre nedelju-dve sam konačno završio i jebeni fakultet tako da hrlimo ka boljem. Možda bi i sada trebao da postanem religiozan kao Cane pa da mi njegov drugar Hrist urgira za neku vizu. Idem sad, dosta sam kenjao. Pozdrav!

jura // 10/10/2017

Share    

> interwju [last wanz]

cover: SASSJA

SASSJA

| 27/12/2017 | terapija |

>> opširnije


cover: LETU ŠTUKE

LETU ŠTUKE

| 13/12/2017 | ivan blažinović |

>> opširnije


cover: LUKAS KRANZELBINDER

LUKAS KRANZELBINDER

| 18/10/2017 | terapija |

>> opširnije


cover: KOČNICA

KOČNICA

| 14/10/2017 | jura |

>> opširnije


cover: ABEGAZ [Davor Hranjec - Njec]

ABEGAZ [Davor Hranjec - Njec]

| 14/10/2017 | jura |

>> opširnije



well hosted by plus.hr | web by plastikfantastik*