Iako sam mislila da će biti tri jako različita, ali genijalna, koncerta u nizu, Red Sparowes, Derniere Volonte i Mick Harvey, ipak su bila samo dva. Derniere Volonte aka Geoffroy D. me baš i nije fascinirao. Jabuka je bila solidno popunjena, i iako su u glavnini bili pripadnici goth/ebm/industrial populacije, bilo je zaista svakakvih ljudi, raznih godišta. Skoro pa zabava za cijelu obitelj. I publika je bila genijalna. E da mi je bilo to snimiti i pokazati ljudima kad mi počnu trabunjati o depresivnim darkerima i sličnim sranjima. Veseliju i rasplesaniju publiku od ove sam zadnji put vidjela valjda na Thermalsima. To je bilo skakanja do stropa, neki su zaplesali i kolo (bože dragi), a najveći obožavatelj je bio čovjek koji je izgledao kao da je u slobodno vrijeme namršteni izbacivač, dok je ovdje razdragano pjevao, plesao, navijao i konstantno imao ruke u zraku. Ne znam je li Derniere Volonte očekivao ovakavu publiku i kako to inače izgleda na njegovim koncertima, ali izgledao je prilično oduševljeno i zadovoljno. Kako baš i nisam ljubiteljica poskočica tako mi je dio repertoara, u kojem su Geoffroy D. i njegov bubnjar zvučali kao da sam zalutala u Gjuru ll na program Blitz Kids, bio prilično dosadan, ali svaki put kad bih pomislila da mi je dosta i da idem malo odmoriti na šank počeli su s nekom više martial/neofolk stvari i onda naravno ne bih mogla nikamo mrdnuti. Šteta što koncert nije cijeli bio u tom tonu. Tada su bili zaista odlični. Ali ja sa svojim razmišljanjima nisam baš bila u većini. A zašto i bih. Oduševljena publika ih je na bis dozvala 4 puta, od kojih su 3 puta nešto i odsvirali, a jednom su se poklonili i rukovali s prvim redovima. Na zadnjem bisu su mi izgledali već prilično bezvoljno i krepano, ali kad vas doziva puna Jabuka, a vi ne možete nikuda pobjeći, što vam drugo preostaje nego izaći na još jedan bis. Slična stvar kao u KSET-u. Od tamo su se bez bisa, s totalnim ignoriranjem publike, u stanju izvući samo Mono.

ana // 17/05/2007