Daklem, National. Otišla na koncert skroz nespremna, srela Vedranu-sestru po ukusu u glazbi, kaže IdešnaNational? Kažem Može. Čula ih malo na radio Student. Piše da su iz New Yorka. Gitarist kaže da su iz Ohia. Možda je to neki dobar štos. Recimo da su iz New Yorka.
U KSETu je bilo svega šezdesetak ljudi, al ti koji su došli su svi redom ljudi koji su brojali dane do tog koncerta. Bar od nedjelje.
U svakom slučaju, National su pošteni pop-rock band. Kažem pošteni jer imaju tri gitare i zaista SVIRAJU i sviraju super, melodično i vrlo strastveno, ali ne pankoidno nego melankolično. Killer kombinacija. I taj frontmen. Matt Berenger se zove. Pravi old school neurotični, dubokoglasni pogrbljeni dugoprsti strastvenopatim frontman u kojeg su se, dajem ruku u vatru, sve cure zaljubile, jer je baš tip frajera u koje su im mame upirale prstom i govorile da se u takve frajere ne treba zaljubljivat. Matt ima prekrasan duboki glas, al se ne boji ni vrištat do promuklosti kad mu dođe teško. Ma killer kombinacija, kažem. I rekli su nam da se priča da je Zagreb jedno od najboljih mjesta za svirat. I da sad znaju i zašto. Što je uvelike za zahvalit Mati Škugoru koji se lomi oko organizacije koncerata. I mislim da se prvenstveno odnosi na KSET, koji je super-intiman prostor. Ali je činjenica i da bendovi takvog tipa, (iako ne znam točno opisati koji je to tip - indie pop-rock?) ne dolaze tako često u Hrvatsku, tako da smo jako željni prilike da čujemo novi super bend u koji se možemo uživo zaljubit. I nadajmo se da će opet doć, kad im je već tak super tu.

janja // 26/05/2004