Tog popodneva, 23/04/97, zaputili smo se prema Ljubljani u dobro poznatoj postavi, još sa GvsB koncerta. Šo, šoKre, Fićo i ja u Daewoo raceru i s JSBX u kazetofonu. Na putu neki od nas radili su stvari kojih bi se sad sramili, a neki ih se niti ne sjećaju.

Ipak, sretno i spretno došli smo do deželine metropole, sparkali smo se blizu kluba i krenuli u potragu za nečim jestivim. Priupitali smo susretljive slovenke di je "samopostrežba" al one su nas samo streljale pogledima, ko da smo govorili "dirty words". Otada, baš ih ne volim i svim slovenkama samo šutim u lice kad me nešto priupitaju na našem plavom jadranu. No, ima jedna slovenka, meni draga osoba, al ona je iz jedne druge priče. Samo da znate da nisu svi takvi!!! Prilično gladni, ali s vjerom u dobar koncert, krenuli smo u klub. Krenulo je žestoko s DEMOLITION DOLL RODS. Neki od nas su pod utjecajem kojekakvih opijata tvrdili da su na stejdžu tri žene u toplesu… neki od Vas imali ste ih prilike vidjeti, nedavno i u HR, pa prosudite sami…

In d mintajm, ja sam ispijao pivo na šanku i popričao s nekim dragim ljudima koje sam tamo sreo. Prije dolaska Jona i ekipe, probio sam se u prve redove, jer mi je između ostalog te večeri bio zadatak i snimiti taj koncert. Kako je koncert bio u sklopu promocijske turneje albuma "Now I Got Worry", jednog od meni najslušanijih uz "Orange", tako sam znao svaku pjesmu napamet već po prvim taktovima. Sigurno nisam znao napamet i sve textove, ali znao sam točne trenutke kad se treba zaderat Blues Explosion, Chicken Dog ili Brenda. A to je ovjekovječeno i na toj legendarnoj snimci, koja je kasnije prilično dugo kolala po zagrebu, a puštala se čak i na jednom radiju.

No, dobro, koncert je stvarno bio fenomenalan, pun energije, znoja, gitara i ostalog što ide uz rocknroll koncerte.

Umorni, ali zadovoljni krenuli smo natrag u nadi da ćemo Jona i društvo ponovo vidjeti uživo.

Kako sad stvari stoje, želja će nam se ispuniti, i to uskoro u Tvornici. Nadam se samo da ćemo se tamo naći u istom sastavu…

pedja // 23/04/2005