Oštije mi, pari mi se ka pravem kajkavskem kontinentalcu barbi bez završenega ispita čakavskog (profesor čakavskog mi da jedinicu još u vrime Zlatka Vujovića i 'Biće' Mladinića) da pola toga ča Branko Dragičević, četvrt Gdinjka, pola Valentina Boškovića i tuto kompleto Fog Frog Dog, kantari i govori nisam razumija. Razumija sam beštimje i proste riči ka i mužik u neki mediteran-folk-pop-disko šorbuli, ali sad probavam infišat u srž ovijeh kancona jerbo mi profesor bevadur odavno zaspa u đardinu s bevandom. Lipe su ovo pisme, ima jih 9 komada, samo kaže autor da nima niš pametno reć o njima mada se pare ki da su mu iz ditinjstva, al' se nič stvarno ni zbija: malo toga se sića iz ranog vrimena života na Braču jer je bija mali, pa ih sada prova izvuć vanka sa špuritilon, valjda znate ča je to. A ni parangal za vatanje friški govnara cipla. Gremo po redu: "Eno Tunj" ki lepršavi starinski disko iz vrimena Jurice Jerkovića i Dražena Mužinića, a prije njujorških Chick di ode Slaviša Žungul da igra 'mali balun' je vatanje tunja za ki triba posebna dozvola, ali u pismi nima ribe 'iš u pizdu materinu' i neke beštije s 'kurac' atributi. Branko fino piva, ki za splitski festival alternativne večeri na ki bi mogli i Đubrivo kantat lipo, ki arkač. Kratka "Ni me tila" o nisretnoj jubavi, čak se tija i obisit kad ima 15 lita, al' mu se nije dalo 3 dana visit, a ona imala čiravi facon je klasik rizanja žila, parija se darkerski, no pisma ima finu indie-pop/ electro armaduru. Ka bagav bačir Liars Angus Andrewa u baloti batarele. "Sfinga" ni kancona o iskustvu iz Egipta, nego vesela razglednica za balat nakon godišnjeg odmora ki se moraš vratit na poso, u ovim slučaju, u skolu.



Neke pisme su za begenat, huncutariju i belaj, rečemo "Pusti me spin", zbilja vrstan funk gitare i basova kontemplirane psihodelije za bandat ki se kome ča oće, ki i lipa "Zolnji guc (Ho-Shi-Min)", isto za bandat i balat u disku, a Branko nema bašo profundo ki Barry White, sića se diska u Supetru (interesantno, lani sam bija tamo, ali od diska više nima glasa, izjeli ga tići narodnjaka i trap dica), jest, sentimentalno ovo zvuči i nima manitosti, cine su astronomske, jedna palačinka 3-4 eura, a bira 8 eura u konobi, krčmi, oštariji, ma i na plaži. Koliko god da se pari ovi lipi konglomerat modernih kancona iz jedne u drugu, pituravanje je iskreno, prečizo o vrimenu ki ih se sića Branko evocirajući na neka lipa vrimena ki ih više nima. Ima, ak' imaš dubok džep. Naslovna "Vrozi balaju" ima još jednu lipu litnu figuru za svaku turističku sezonu, a ča je interesantno, niti jedna kancona ni duža od 3 minute. Da sam gazda barba dalmatinskih radio stanica, sve ove pisme bi vrtija svaki dan za turiste. Vaja slušati gdie god doša, u Grčku, Tursku, Italiju, Cipar, Maltu, Crnu Goru, Albaniju... originalni suvremeni i autohtoni pop, a to ovaj album jest s mnogo lucidno hrabre i duhovite , dišpet zafrkancije u izvorni sleng.

Pokojni profesore, jesam li konačno položija ta ispit od vrimena kad sam još bija punkerski cukun, berekin, mulac, tutlek, a 'bili' su bili prvaci Jugoslavije 1979. s Ivicom Šurjakom, Lukom Peruzovićem, Šime Luketinom, Borišom Đorđevićem, Mužinićom, Žungulom, Vujovićima, Rožićem, Krstičevićom i Tomislavom Ivićem? I Ivica Šurjak objavia oni disko-folk/ funk singl "Ni ljubav nije kao što je bila/ Julija", a Metak ima "Tetrapak" album prije hita "Da mi je biti morski pas"...

Naslovi: 1.Eno Tunj, 2.Ni me tila, 3.Sfinga, 4.Pusti me spin, 5.Zolnji guc (Ho-Shi-Min), 6.Lavandin, 7.Ralje, 8.Vanvanvanvan, 9.Vrozi balaju

ocjena albuma [1-10]: 8

horvi // 29/04/2025