Podsetio me Fejsbuk na jedan post od pre 10 godina o koncertima i vidim da se svašta promenilo od tada. Kako analitički stalno pratim šta se dešava sa scenom evo i šta se tačno promenilo za 10 godina kad je u pitanju zakazivanje i održavanje svirki i uopšte ovako na "muzicčkoj sceni". Dakle u pitanju su underground i alternativa. Ograđujem se ovde od bilo kakvog mejnstrima - pa čitajte:

1) Pre 10 godina bendovi su zakazivali koncerte i dogovarali fiksnu cenu honorara + putni trošak. Bilo je sasvim normalno da klub o svom trošku iznajmi i obezbedi binsku opremu bendu. Danas gotovo svi klubovi idu na karte i ne plaćaju ni putni trošak a ni honorar bendovima. Većina alternativnih bendova svira da bi isplatila klub, tonca, čoveka na ulazu, prevoz i binsku opremu, posete na koncertima su sve manje i manje i bendovi su mahom u minusu ili na pozitivnoj nuli.

2) Pre 10 godina klubovi su imali žanrovski raznovrstan program. Bilo je i ekstremne muzike a i one radio friendly podjednako. Danas klubovi mahom zaziru od agresivne muzike te je agresivniji zvuk osuđen samo na neke mini festivale, baš teške rupe od prostora ili neke dane u nedelji kada niko normalan ne ide na koncerte. Sa druge strane forsira se isključivo radijski prihvatljiva muzika i izvođači na čijim svirkama nema preteranog skakanja i koškanja.

3) Pre 10 godina je bilo moguće videti preko 400 ljudi na koncertu par underground bendova i postojala je kultura odlaska na koncerte. Danas takvi bendovi ne mogu skupiti 150 ljudi i mini festivali sa 6 bendova na koje dođe 150-170 ljudi se računaju u "uspele" i "posećene". Kultura odlaska na koncert je potpuno uništena, ne odlazi se više na slepo na koncert ili iz znatiželje, već ciljano samo tamo gde će svi biti ili samo ako je u pitanju provereno dobar live bend.

4) Pre 10 godina je još uvek postojala potreba za plakatima. Danas se veoma malo alternativnih koncerata reklamira plakatima - oslanjaju se većinski na Internet promociju i plaćene reklame.

5) Pre 10 godina bilo je moguće videti da na underground koncertu isto veče prisustvuju 2-3 televizijske ekipe koje snime kratke priloge i intervjue sa bendovima ili organizatorima. Danas televizije dolaze samo na mainstream dešavanja, intervjue rade fanzinaši i webzine entuzijasti.

6) Pre 10 godina postojalo je nekoliko fizičkih specijalizovanih muzičkih časopisa. Danas ne postoji ni jedan. Postoje fanzini koji izlaze jednom godišnje.

7) Pre 10 godina kvalitet muzike i benda nisu se merili količinom lajkova i skupoće spota već posećenošću koncerta i umećem izvedbe. Takođe, ukoliko bi se dešavao plejbek ili backing track nastup, publika bi vidno bila ogorčena. Danas je potpuno normalno da bendovi nastupaju sa 80% backing tracka i sa nasnimljenim refrenima i dodatim instrumentima kojih nema na bini.

8 ) Pre 10 godina u Srbiji bilo je okvirno oko 800 aktivnih alternativnih bendova koji su svirali pred publikom. Danas se scena preselila online te većina bendova i ne nastupa već samo izbacuje singlove ili video radove, poneki nastupaju samo jednom godišnje. Okvirno danas imamo oko 400 aktivnih alternativnih bendova u celoj zemlji.

9) Pre 10 godina publika se još uvek delila na metalce, korere, pankere, rejvere. Danas te podele postoje samo prividno u odevnoj prezentaciji - mladi većinski slušaju raznoliku muziku, ne ograničavaju se na jedan žanr te je posve normalna pojava da petkom odu na hardcore koncert a već u subotu na trance nastup.

10) Pre 10 godina bilo je okvirno 200 aktivnih klubova za koncerte alternativnih bendova u celoj Srbiji. Danas se broj spustio na 70. Većina klubova se ugasila a ostatak je promenio politiku i okrenuo se samo "proverenim" bendovima koji pune prostor.

11) Pre 10 godina, postojala je još uvek potreba za albumom i fizičkim izdanjem. Publika je kupovala diskove i iščekivala nove albume bendova. Danas više ne postoji potreba za fizičkim izdanjima, publika bendove sluša mahom preko servisa YouTube, Spotify, Bandcamp, Soundcloud i Deezer. Veoma mali procenat kupuje digitalna izdanja.

12) Pre 10 godina, uticaj algoritama na slušački ukus mladih nije bio toliko izražen. Mladi su slušali muziku još uvek na preporuku ili je tražeći sami po Internetu. Danas algoritam diktira ukus i interesovanja mladih. Količina pregleda igra najveću ulogu prilikom odabira pesme/benda za slušanje, takođe i visina pozicije na top listi a sam kvalitet numere/izvođača se uopšte ne dovodi u pitanje ukoliko poseduje brojne preglede.

Mihajlo Obrenov

terapija // 14/07/2021